Najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask nedavno je izneo prognozu prema kojoj bi razvoj veštačke inteligencije i robotike u narednih deset godina mogao da dovede do tolikog obilja da novac izgubi značaj koji danas ima.
"Novac neće biti važan 2036. godine", rekao je Mask u razgovoru za The Economist.
On smatra da će roboti i veštačka inteligencija proizvoditi više robe i pružati više usluga nego što bilo koja osoba može da potroši.
Mask je ovu prognozu izneo nakon perioda tokom kojeg je njegova procenjena imovina umanjena za više desetina milijardi dolara, prvenstveno zbog pada vrednosti njegovih vlasničkih udela.
"Novac vam je potreban za hranu, stanovanje, prevoz i zabavu. Ako svega toga ima u izobilju, za šta vam je onda potreban novac?", upitao je Mask, dodajući da očekuje deflaciju, a ne inflaciju.
Roboti kao pokretači velikih promena
Ključnu ulogu u Maskovom scenariju imaju roboti, koji bi veštačkoj inteligenciji omogućili da, osim intelektualnog, preuzme i veliki deo fizičkog rada.
Ukoliko bi mašine mogle da obavljaju većinu poslova, proizvode robu i pružaju usluge uz vrlo malo ljudskog rada, troškovi proizvodnje mogli bi drastično da padnu, dok bi količina dostupnih proizvoda i usluga porasla.
Tesla već razvija humanoidnog robota Optimus, kojem Mask namenjuje široku primenu u industriji i svakodnevnom životu. Njegova kompanija xAI istovremeno razvija veštačku inteligenciju za koju tvrdi da bi mogla da pomogne u rešavanju nekih od najvećih problema čovečanstva.
Ideja o ekonomiji obilja nije nova
The New York Times podseća da Mask nije prvi koji govori o ekonomiji obilja. Karl Marks je još u 19. veku zamišljao društvo u kojem bi razvoj proizvodnih snaga omogućio prevazilaženje oskudice i drugačiju raspodelu bogatstva.
Džon Mejnard Kejns je 1930. godine predvideo da će tehnološki i ekonomski napredak ljudima omogućiti znatno manje rada, procenjujući da bi radna nedelja mogla da bude skraćena na oko 15 sati.
Ideja obilja poslednjih godina ponovo se pojavljuje u tehnološkim i političkim raspravama. Kompanija Andreessen Horowitz predstavila ju je u svom "Tehno-optimističkom manifestu", dok su Ezra Klajn i Derek Tompson u knjizi "Abundance" iz 2025. zagovarali povećanje ponude stanova, infrastrukture, energije i drugih ključnih dobara kao put ka većem prosperitetu.
Rad bi mogao da postane stvar izbora
Maskova vizija razlikuje se prvenstveno po tome koliko daleko ide. Svoja razmišljanja posebno jasno je predstavio u novembru 2025. godine, na Američko-saudijskom investicionom forumu u Vašingtonu.
Tada je rekao da bi za 10 do 20 godina rad mogao da postane stvar izbora, uporedivši ga sa uzgajanjem povrća u sopstvenoj bašti. Ljudi to mogu da rade zato što žele, iako povrće jednostavno mogu da kupe u prodavnici.
Mask je u decembru na društvenoj mreži X napisao da bi era obilja mogla da počne dvocifrenim privrednim rastom "u roku od 12 do 18 meseci".
Univerzalni visoki dohodak kao odgovor na nezaposlenost
Na konferenciji Viva Technology 2024. godine Mask je rekao da bi rad u budućnosti mogao da postane neobavezan i da bi ljude u takvom sistemu mogao da izdržava "univerzalni visoki dohodak".
Nije objasnio kako bi se takav sistem finansirao niti na koji način bi se novac raspodeljivao. Nedavno je na mreži X napisao da bi univerzalni visoki dohodak mogao da bude odgovor na nezaposlenost izazvanu razvojem veštačke inteligencije.
Može li AI zaista da stvori obilje?
Mogućnost velikog skoka produktivnosti nije samo Maskova ideja. U radu američkog Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja transformativna veštačka inteligencija definisana je kao tehnologija koja bi mogla trajno da poveća rast produktivnosti na nivo tri do pet puta viši od istorijskog proseka.
Veliki potencijal vidi i izvršni direktor kompanije Anthropic Dario Amodei. On smatra da bi dovoljno napredna veštačka inteligencija mogla da povezuje znanja iz različitih oblasti i znatno ubrza naučna otkrića i tehnološke inovacije.
Amodei je, međutim, oprezniji kada govori o ekonomskim posledicama. Kaže da je mnogo sigurniji da AI može da stvori revolucionarne tehnologije nego da može da reši nejednakost i obezbedi privredni rast. Ekonomija, upozorava, zavisi i od ljudskih odluka i brojnih ograničenja koja tehnologija sama ne može da ukloni.
AI Magazine navodi i konkretnije prepreke ovakvom scenariju. Razvoj veštačke inteligencije mogao bi da se suoči sa ograničenom dostupnošću energije, infrastrukture i drugih resursa, dok bi koristi od automatizacije mogle nesrazmerno da pripadnu vlasnicima kapitala.
Fizičke granice Maskove vizije
Između rasta produktivnosti i sveta u kojem novac više nije važan postoji nekoliko velikih koraka.
Yahoo Finance upozorava da Maskovi rokovi zanemaruju fizička ograničenja privrednog rasta. Veštačka inteligencija može da se razvija velikom brzinom, ali elektrane, elektroenergetske mreže, rudnici, fabrike i globalni lanci snabdevanja ne mogu da se šire istim tempom.
Čak i ukoliko mogućnosti veštačke inteligencije nastave ubrzano da rastu, resursi poput litijuma i bakra ostaće ograničeni.
I ranijim tehnologijama koje su temeljno promenile privredu, poput parne mašine i električne energije, bile su potrebne decenije da se dovoljno prošire i značajno utiču na ukupnu ekonomsku proizvodnju.
Obilje ne znači kraj oskudice
Francuski preduzetnik i autor Silven Sorel, koji piše o ekonomiji, novcu i tehnologiji, upozorava da tehnološko obilje ne znači i nestanak oskudice.
On se poziva na koncept "pozicionih dobara", koji je razvio ekonomista Fred Hirš. Reč je o dobrima čija vrednost ne proizlazi prvenstveno iz troškova proizvodnje, već iz njihove ograničene dostupnosti.
Kao primer navodi nekretnine. Veštačka inteligencija mogla bi za nekoliko sekundi da projektuje vilu, a roboti da je izgrade po veoma niskoj ceni. Međutim, tehnologija ne može da stvori neograničen broj poželjnih lokacija na obali Francuske rivijere ili u centru Menhetna.
Ekonomista Piter C. Erl ocenio je za The Daily Economy da oskudica ne bi nestala, već bi se samo premestila na dobra koja tehnologija ne može neograničeno da umnožava.
Zemljište na poželjnim lokacijama, originalna umetnička dela, mesta na traženim događajima i pristup ekskluzivnim uslugama ostali bi ograničeni bez obzira na tehnološki napredak.
Cene brojnih proizvoda mogle bi drastično da padnu, ali bi novac i dalje imao važnu ulogu u raspodeli onoga čega nema dovoljno za sve. Kako Erl zaključuje, obilje ne ukida oskudicu, već je samo premešta.
Ko bi posedovao bogatstvo koje stvara AI?
Aleks Imas, profesor na poslovnoj školi Booth Univerziteta u Čikagu, upozorio je za The New York Times na problem raspodele bogatstva u Maskovoj viziji.
Prema njegovim rečima, Mask nije objasnio kako bi bogatstvo nastalo tehnološkim razvojem bilo raspodeljeno među stanovništvom.
Ukoliko bi ljudi istovremeno izgubili mogućnost da zarađuju radom, to bi poremetilo postojeći odnos ponude i potražnje. Veliki deo društva mogao bi da postane zavisan od kompanija i njihovih čelnika koji kontrolišu tehnologiju.
Nobelovac pozvao Maska da podeli bogatstvo
Na Maskovu prognozu reagovao je i Daron Adžemoglu, profesor na Masačusetskom tehnološkom institutu i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2024. godine.
On je pozvao Maska da pokaže koliko zaista veruje u sopstveno predviđanje.
"Ako novac neće biti važan 2036. godine, zašto se ne biste obavezali da ćete svoje sadašnje bogatstvo od približno bilion dolara najkasnije do tada donirati u dobrotvorne svrhe?", napisao je Adžemoglu.
Mask mu je odgovorio:
"Zapravo ću učiniti nešto u tom smeru", ne navodeći šta to konkretno podrazumeva.
BONUS VIDEO:
(Index.hr/Mondo)
