Prema poslednjim dostupnim podacima RZS, prosečna neto plata u Srbiji iznosi 118.398 dinara, dok je medijalna zarada znatno niža i iznosi 93.277 dinara. Upravo medijalna zarada može da posluži kao osnova za okvirnu računicu koliko je potrebno zarađivati da bi se neko, prema visini primanja, našao u srednjoj dohodovnoj grupi.Prema poslednjim dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto zarada u Srbiji za maj 2026. godine iznosila je 118.398 dinara.
Za ovu računicu, međutim, važnija je medijalna zarada, koja je u istom mesecu iznosila 93.277 dinara. To praktično znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do tog iznosa.
Upravo medijana daje realniju predstavu o raspodeli zarada jer na nju manje utiču veoma visoke plate manjeg broja zaposlenih.
Koliko bi onda trebalo da zarađuje srednja klasa?
OECD srednju dohodovnu grupu definiše kao ljude koji žive u domaćinstvima sa raspoloživim prihodima između 75 i 200 odsto nacionalnog medijalnog prihoda.
Važna napomena jeste da OECD pritom posmatra raspoloživi prihod domaćinstva i koriguje ga prema njegovoj veličini. Dakle, nije reč o zvaničnoj klasifikaciji pojedinačnih plata.
Ipak, ako bismo samo radi ilustracije iste procente primenili na trenutno dostupnu medijalnu neto zaradu u Srbiji od 93.277 dinara, dobili bismo zanimljivu sliku.
Donja granica od 75 odsto medijalne zarade iznosila bi približno 69.958 dinara, dok bi gornja granica od 200 odsto iznosila oko 186.554 dinara.
Ako se primeni detaljnija podela unutar tog raspona, računica izgleda ovako:
- od približno 70.000 do 93.000 dinara - donji deo srednje dohodovne grupe;
- od približno 93.000 do 140.000 dinara - srednji deo;
- od približno 140.000 do 187.000 dinara - gornji deo srednje dohodovne grupe;
- iznad približno 187.000 dinara - prihod bi prema ovakvoj ilustrativnoj računici prelazio granicu od 200 odsto medijalne zarade.
To, međutim, ne znači da se svako ko u Srbiji prima 70.000 dinara može automatski smatrati pripadnikom srednje klase, niti da osoba sa platom većom od 187.000 dinara automatski pripada višoj društvenoj klasi.
Reč je isključivo o ilustraciji zasnovanoj na odnosu prema medijalnoj zaradi.
Prosečna plata 118.398, medijalna 93.277 dinara
Razlika između prosečne i medijalne zarade pokazuje zašto prosečna plata sama po sebi ne daje potpunu sliku životnog standarda zaposlenih.
Prema podacima RZS, prosečna neto zarada za maj iznosila je 118.398 dinara, dok je medijalna bila 93.277 dinara.
To znači da je prosečna plata bila za više od 25.000 dinara veća od medijalne.
Podaci o raspodeli zarada dodatno pokazuju koliko se primanja zaposlenih razlikuju. Neto zarada na nivou sedmog decila u maju iznosila je 120.371 dinar, na nivou osmog 139.638 dinara, dok je deveti decil bio na 184.296 dinara.
Drugim rečima, 90 odsto zaposlenih imalo je neto zaradu do 184.296 dinara, prema podacima RZS za maj.
Plata nije jedino merilo srednje klase
Visina plate, ipak, nije dovoljna da bi se odredilo kojoj društvenoj klasi neko pripada.
Ogromnu razliku pravi to da li osoba živi sama ili izdržava porodicu, poseduje nekretninu ili svakog meseca plaća kiriju, ima kredit, koliko članova domaćinstva ostvaruje prihode, ali i u kom delu Srbije živi.
Samac koji mesečno zarađuje 150.000 dinara i živi u sopstvenom stanu može da raspolaže znatno većim delom svoje zarade nego četvoročlana porodica koja ukupno prihoduje isti iznos i istovremeno plaća kiriju ili stambeni kredit.
Zbog toga OECD pri određivanju srednje dohodovne grupe ne posmatra samo pojedinačnu platu, već raspoloživi prihod domaćinstva prilagođen njegovoj veličini.
Pojam srednje klase je još širi od samog prihoda. Na životni standard utiču i imovina, sigurnost zaposlenja, mogućnost štednje, troškovi stanovanja, obrazovanje i drugi faktori.
Koliko prosečno prihoduje domaćinstvo u Srbiji?
Dodatnu sliku pružaju podaci RZS o prihodima i potrošnji domaćinstava.
Prosečni mesečni prihodi u novcu i naturi po domaćinstvu u Srbiji tokom 2025. godine iznosili su 109.136 dinara.
Istovremeno su prosečni mesečni izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili 109.787 dinara.
U odnosu na 2024. godinu, prosečni prihodi domaćinstava nominalno su povećani za 11,7 odsto, dok su izdaci za ličnu potrošnju porasli za 11,8 odsto.
Ovi podaci nisu direktno uporedivi sa platom pojedinca, jer obuhvataju prihode i potrošnju čitavog domaćinstva, ali pokazuju koliko se slika životnog standarda menja kada se umesto jedne zarade posmatra kućni budžet.
Ako se OECD raspon od 75 do 200 odsto medijalnog prihoda samo ilustrativno primeni na medijalnu neto zaradu u Srbiji, dobija se raspon od približno 70.000 do 187.000 dinara mesečno. Međutim, stvarni položaj pojedinca zavisi od prihoda celog domaćinstva, broja njegovih članova, troškova stanovanja i niza drugih faktora.
Pre 26 godina za veš mašinu se radilo 6 meseci: Evo koliko dana treba da radimo za kućne aparate i auto u 2026.
BONUS VIDEO:
