Broj radnika iz azijskih zemalja poslednjih godina raste u nizu zemalja centralne i istočne Evrope, uključujući Hrvatsku, Rumuniju i Srbiju. U Rumuniji je ogromnu debatu izazvalo priznanje jednog nepalskog radnika koji je otkrio koliko radi, koliko novca uspeva da pošalje porodici i koje troškove pokriva njegov poslodavac.
Nepalac radi između osam i devet sati dnevno, pet dana u nedelji. Njegov poslodavac mu obezbeđuje smeštaj i hranu, što mu omogućava da uštedi značajan deo svojih prihoda i pošalje ga porodici u domovini.
"Šaljem kući 3.000 leja, ili oko 590 evra, svakog meseca. Ponekad pošaljem 3.500 leja, ili oko 690 evra", rekao je on, dodajući da već poznaje veliki broj svojih sunarodnika u Rumuniji i da očekuje dolazak novih radnika iz Nepala.
Priča se brzo proširila društvenim mrežama, gde su se pojavile različite reakcije. Dok su neki upozoravali na niska primanja dela lokalnog stanovništva, drugi su stali u odbranu stranih radnika.
"Moj otac, posle 40 godina rada, ima penziju od 1.300 leja (260 evra). Lepo", napisao je jedan korisnik.
"Oni su među najvrednijim i najpoštenijim. Zaslužuju punu platu, pa i više", glasio je drugi komentar.
"Neka dođu. Zar nismo i mi negde išli?", rekao je treći.
"Bravo, budale smo što radimo za 2.300 leja (460 evra)", zaključio je.
Analitičar objašnjava zašto se biraju strani radnici
Rumunski ekonomski analitičar Andrej Karamitru takođe se pridružio diskusiji. Posebno ga je iznenadilo koliko novca nepalski radnik uspeva da pošalje kući svojoj porodici svakog meseca, piše Zagreb info.
"To je veoma dobra plata za jednostavan, osnovni posao. A da ostane 3.000 leja (600 evra), nakon svih troškova... vrlo malo ljudi u Zapadnoj Evropi uspeva da pošalje toliko kući", napisao je.
Karamitru je potom pokrenula pitanje zašto rumunski poslodavci plaćaju posrednicima da dovode radnike iz Nepala, obezbede im hranu i smeštaj i ponude im dobre plate, dok istovremeno deo lokalne omladine ne radi niti studira.
"Zašto poslodavci plaćaju toliko novca kompanijama koje posreduju u zapošljavanju radnika iz Nepala, na primer, obezbeđujući im smeštaj, hranu i dobru platu, umesto da zaposle naše ljude?", upitao je on.
Po njegovom mišljenju, odgovor leži pre svega u odnosu prema poslu.
"Stav i ozbiljnost. Mnogi naši ljudi nisu ozbiljni. Ne dolaze na vreme. Prave skandale jer nisu robovi i traže razne kombinacije. Nestaju i ne pojavljuju se na poslu. Poslodavci su umorni, jednostavno nemaju volju da se više bave ovim haosom. Više vole Azijate. Da, tačno tako", napisao je, dodajući da neki stanovnici manjih gradova i sela žive u područjima gde gotovo da nema mogućnosti za zapošljavanje i veruju da će stoga morati da se presele u veće urbane centre.
Usporavanje priliva u Srbiji
Nakon višegodišnjeg ekspanzivnog rasta uvoza radne snage, kada je broj izdatih radnih dozvola strancima u Srbiji sa nekadašnjih dvadesetak hiljada godišnje skočio na više od 50.000 u 2024. godini, a početak 2026. doneo je stabilizaciju i umereniji priliv radnika iz Azije.
Iako državljani Nepala, uz radnike iz Indije i Šri Lanke, i dalje čine ključnu radnu snagu u srpskom građevinarstvu, ugostiteljstvu i dostavnim službama, tempo izdavanja novih dozvola na početku ove godine pokazuje prve znake usporavanja.
Poslodavci se sve češće opredeljuju za zadržavanje i produžetak ugovora postojećim radnicima umesto masovnog dovođenja novih, čime Srbija, poput Hrvatske i Rumunije, ulazi u novu fazu stabilizacije strane radne snage.
Manje dozvola za Nepalce u Hrvatskoj
Hrvatsko tržište rada poslednjih godina prolazi kroz slične promene. Tokom 2025. godine u Hrvatskoj je izdato ukupno 170.723 boravišnih i radnih dozvola stranim državljanima, od čega je više od 37.000 bilo državljanima Nepala.
Početak 2026. godine, međutim, pokazao je promenu trenda. U januaru ove godine, nepalskim državljanima je izdato 2.159 dozvola, dok ih je u istom mesecu 2025. godine bilo 4.309.
Rumunija i Hrvatska se suočavaju sa sličnom promenom. Zemlje koje su decenijama masovno slale radnike u Zapadnu Evropu sada sve više zapošljavaju ljude iz Nepala i drugih udaljenih zemalja zbog nedostatka domaće radne snage.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebn aregistracija!
BONUS VIDEO:
· Reaguj