Sadašnja i buduća vlada Srbije trebalo bi da se fokusiraju na odgovorno fiskalno upravljanje i smanjenje budžetskog deficita, kaže Džejn Armitidž iz Svetske banke.
Direktorka za Evropu i centralnu Aziju u Svetskoj banci Džejn Armitidž je, na sednici Odbora Privredne komore Srbije za ekonomske odnose sa inostranstvom, podsetila da je javni dug Srbije, kao i nekih zemalja u okruženju, snažno povećan, pa je to trend koji bi trebalo pažljivo pratiti.
U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.
Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.
Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.
"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.
Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.
Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.
Predsednik PKS Miloš Bugarin istakao je da komora deli mišljenje Svetske banke da Srbija ima potencijale koji nisu dovoljno iskorišćeni i da brži rast može biti obezbeđen kroz povećanje poljoprivredne i industrijske proizvodnje namenjene izvozu.
"Loše što se ukupan izvoz Srbije oslanja na nekoliko proizvoda i tržišta, a struktura izvozne ponude je niske dodate vrednosti, što donosi znatno skromniji profit od gotovih proizvoda", rekao je Bugarin.
On je naglasio i da srpski privrednici nedovoljno koriste poslovne prilike proistekle iz projekata koje finansiraju međunarodne organizacije, kao što su Svetska banka ili Evropska banka za obnovu i razvoj, pa PKS nastoji da im u tome pomogne pružanjem neophodnih informacija.
(Tanjug)
U budućnosti bi Srbija morala da više bude okrenuta privatnom sektoru, rekla je ona i dodala da je sistem obrazovanja u Srbiji i dalje relativno loš, kao i veštine postojeće radne snage, a trebalo bi i sprovesti reforme radi unapređenja poslovnog okruženja.
Armitidž je naglasila bi Srbija trebalo da uspostavi novi model privrednog rasta zasnovan na izvozu i da u narednom periodu ubrza strukturne reforme, kao i da smanjuje javnu potrošnju, čiji je udeo u bruto domaćem proizvodu i dalje visok.
Ona je ukazala da cela evrozona ulazi u blažu recesiju, što će stvoriti negativnu sredinu za srpski rast, izvoz, priliv stranih direktnih investicija, pristup izvorima kapitala i priliv doznaka iz inostranstva.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiju Lu Brefor naglasio je da je jedini način da Srbija ostvari brži rast i stvori više radnih mesta povećanje produktivnosti i izvoza.
"To nije lako, posebno u trenutnom okruženju, ali i druge zemlje su to uradile", naveo je on.
Brefor je napomenuo da bi, imajući u vidu fiskalnu situaciju, Srbija trebalo da se prvo usredsredi na sprovođenje jeftinijih reformi, kao što je "giljotina" propisa.
Prema njegovim rečima, privredni sektori u Srbiji sa najvećim potencijalom za rast su metalski sektor, automobilska industrija, proizvodnja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.
Brefor je ocenio da bi poljoprivreda mogla da bude ključni pokretač srpskog izvoza u budućnosti jer poseduje ogroman neiskorišćeni potencijal, a izvoz po hektaru sada čini samo trećinu onog koji ostvaruje, recimo, Češka.
Predsednik PKS Miloš Bugarin istakao je da komora deli mišljenje Svetske banke da Srbija ima potencijale koji nisu dovoljno iskorišćeni i da brži rast može biti obezbeđen kroz povećanje poljoprivredne i industrijske proizvodnje namenjene izvozu.
"Loše što se ukupan izvoz Srbije oslanja na nekoliko proizvoda i tržišta, a struktura izvozne ponude je niske dodate vrednosti, što donosi znatno skromniji profit od gotovih proizvoda", rekao je Bugarin.
On je naglasio i da srpski privrednici nedovoljno koriste poslovne prilike proistekle iz projekata koje finansiraju međunarodne organizacije, kao što su Svetska banka ili Evropska banka za obnovu i razvoj, pa PKS nastoji da im u tome pomogne pružanjem neophodnih informacija.
(Tanjug)
