Aktuelna vlada je probila zakonski okvir državnog duga u 2011. bar za dva procentna poena, a neke obaveze su "prebačene" za 2012. godinu, saopštio Fiskalni savet. Javni dug preti da u 2012. bude 51 odsto BDP-a umesto dozvoljenih 45 odsto.
Fiskalni savet saopštio je danas da je na kraju 2011. godine javni dug Srbije iznosio 46,4 odsto BDP, što je iznad zakonske granice od 45 odsto i da je time narušeno fiskalno pravilo o visini javnog duga, zbog čega Savet smatra da je Vlada Srbije dužna da usvoji program za smanjenje javnog duga već prilikom rebalansa budžeta za 2012. godinu.
Kako rebalansa neće biti pre izbora, posao vraćanja državnih finansija u zakonske okvire pašće na pleća nove vlade.
Deficit opšte države u 2011. godini je bio za pet milijardi dinara veći od onog koji propisuju fiskalna pravila, navodi se u analizi Saveta. Stvarni problem ne predstavlja ovo, manje, povećanje deficita u 2011, već uspostavljanje negativnih trendova i odlaganje pojedinih obaveza za 2012. godinu.
Fiskalni savet procenjuje da će u 2012. godini biti neophodno dodatno prilagođavanje za oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako bi se ispunio ciljani deficit od 4,25 odsto BDP.
Fiskalni savet saopštio je danas da je na kraju 2011.
godine javni dug Srbije iznosio 46,4 odsto BDP, što je iznad zakonske granice od 45 odsto BDP.
Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug je na kraju decembra dostigao 45,1 odsto BDP, ali na ovaj dug treba dodati i negarantovani dug lokalne samouprave koji je u decembru iznosio 1,4 odsto BDP.
Zbog toga je ukupna visina javnog duga na kraju 2011. godine iznosila 46,4 odsto BDP, a stvarna visina javnog duga je verovatno još viša budući da je analiza Fiskalnog saveta pokazala da postoje nagomilane docnje pojedinih budžetskih korisnika, koje prevazilaze mogućnost njihovog servisiranja iz tekućeg poslovanja.
Budući da će i za vraćanje tih docnji biti potrebno zaduživanje, stvarni javni dug je već na kraju 2011. godine verovatno premašio 47 odsto BDP.
Po proceni Fiskalnog saveta, javni dug će na kraju 2012. godine najverovatnije iznositi oko 51 odsto BDP, ali postoje rizici da on bude i veći.
Dva osnovna rizika odnose se na visinu fiskalnog deficita i vrednost izdatih garancija države u 2012. godini, ali uz ove rizike treba imati u vidu da javni dug zavisi i od kretanja kursa dinara, pa bi moguća depresijacija dinara u odnosu na evro doprinela povećanju učešća javnog duga u BDP.
O opasnosti koje fiskalna politika donosi kursu dinara govorio je ovih dana i guverner NBS Dejan Šoškić.
(FoNet/MONDO)
Kako rebalansa neće biti pre izbora, posao vraćanja državnih finansija u zakonske okvire pašće na pleća nove vlade.
Deficit opšte države u 2011. godini je bio za pet milijardi dinara veći od onog koji propisuju fiskalna pravila, navodi se u analizi Saveta. Stvarni problem ne predstavlja ovo, manje, povećanje deficita u 2011, već uspostavljanje negativnih trendova i odlaganje pojedinih obaveza za 2012. godinu.
Fiskalni savet procenjuje da će u 2012. godini biti neophodno dodatno prilagođavanje za oko jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kako bi se ispunio ciljani deficit od 4,25 odsto BDP.
Fiskalni savet saopštio je danas da je na kraju 2011.
godine javni dug Srbije iznosio 46,4 odsto BDP, što je iznad zakonske granice od 45 odsto BDP.
Prema podacima Ministarstva finansija, javni dug je na kraju decembra dostigao 45,1 odsto BDP, ali na ovaj dug treba dodati i negarantovani dug lokalne samouprave koji je u decembru iznosio 1,4 odsto BDP.
Zbog toga je ukupna visina javnog duga na kraju 2011. godine iznosila 46,4 odsto BDP, a stvarna visina javnog duga je verovatno još viša budući da je analiza Fiskalnog saveta pokazala da postoje nagomilane docnje pojedinih budžetskih korisnika, koje prevazilaze mogućnost njihovog servisiranja iz tekućeg poslovanja.
Budući da će i za vraćanje tih docnji biti potrebno zaduživanje, stvarni javni dug je već na kraju 2011. godine verovatno premašio 47 odsto BDP.
Po proceni Fiskalnog saveta, javni dug će na kraju 2012. godine najverovatnije iznositi oko 51 odsto BDP, ali postoje rizici da on bude i veći.
Dva osnovna rizika odnose se na visinu fiskalnog deficita i vrednost izdatih garancija države u 2012. godini, ali uz ove rizike treba imati u vidu da javni dug zavisi i od kretanja kursa dinara, pa bi moguća depresijacija dinara u odnosu na evro doprinela povećanju učešća javnog duga u BDP.
O opasnosti koje fiskalna politika donosi kursu dinara govorio je ovih dana i guverner NBS Dejan Šoškić.
(FoNet/MONDO)
