Deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije u prva dva meseca ove godine iznosi nešto više od milijardu evra i veći je za 24,8 odsto u odnosu na isti period 2011. Pad izvoza duplo veći od rasta uvoza.
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar - februar ove godine iznosi 3,19 milijardi evra i beleži pad od 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je Zavod za statistiku Srbije na svom sajtu.
Pad trgovinske razmene sa svetom prati i nepovoljno kretanje rasta ulaska i izlaska robe jer iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od 1,07 milijardi evra (minus od 9,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine) a uvezena je roba za 2,12 milijardi evra (plus 4,5 odsto).
Srbija je najviše izvozila u Njemačku, Italiju i BiH, u koju je izvezeno robe u visini od gotovo 120 miliona dolara, a uvozila je najviše iz Rusije (gorivo), Nemačke i Kine.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok zemlje EU čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti su zemlje regiona, odnosno CEFTA ugovora, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 116,4 miliona dolara, zbog izvora poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, a deficit i dalje u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, a sledi deficit sa Kinom, Mađarskom i Nemačkom.
Srbija je najviše izvozila setove provodnika za avione, vozila i brodove, gume za putničke automobile, kukuruz, lekove, delove za rotacione električne mašine, hula-hop čarape, smrznute maline, cevi od rafinisanog bakra, obuću sa kožnim đonom, te toplo valjane (metalne) proizvode, gvožđe i nelegirani čelik.
Srbija je najviše uvozila prirodni gas, sirovu naftu, gasna ulja, lekove, struju, dizel-automobile, telefone za mrežu stanica, mašine za obradu gume ili plastične mase, držače alata i samootvarajuće glave za navoje, te žicu od rafinisanog bakra.
(MONDO/agencije)
Pad trgovinske razmene sa svetom prati i nepovoljno kretanje rasta ulaska i izlaska robe jer iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od 1,07 milijardi evra (minus od 9,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine) a uvezena je roba za 2,12 milijardi evra (plus 4,5 odsto).
Srbija je najviše izvozila u Njemačku, Italiju i BiH, u koju je izvezeno robe u visini od gotovo 120 miliona dolara, a uvozila je najviše iz Rusije (gorivo), Nemačke i Kine.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok zemlje EU čine više od polovine ukupne razmene.
Drugi po važnosti su zemlje regiona, odnosno CEFTA ugovora, sa kojima Srbija ima suficit u razmeni od 116,4 miliona dolara, zbog izvora poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika.
Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom, BiH i Makedonijom, a deficit i dalje u trgovini sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa, a sledi deficit sa Kinom, Mađarskom i Nemačkom.
Srbija je najviše izvozila setove provodnika za avione, vozila i brodove, gume za putničke automobile, kukuruz, lekove, delove za rotacione električne mašine, hula-hop čarape, smrznute maline, cevi od rafinisanog bakra, obuću sa kožnim đonom, te toplo valjane (metalne) proizvode, gvožđe i nelegirani čelik.
Srbija je najviše uvozila prirodni gas, sirovu naftu, gasna ulja, lekove, struju, dizel-automobile, telefone za mrežu stanica, mašine za obradu gume ili plastične mase, držače alata i samootvarajuće glave za navoje, te žicu od rafinisanog bakra.
(MONDO/agencije)
