Advokat manjinskih akcionara Jugoremedije traže 111,5 miliona evra kao naknadu štete nanete spornom privatizacijom te kompanije.
Luksol farmacija i Pen farma, manjinski akcionari zrenjaninske Jugoremedije, predali su danas tužbu Republičkom javnom pravobraniocu za naknadu štete u iznosu 111,15 miliona evra koju su oni, kao vlasnici sa udelom u toj fabrici lekova, pretrpeli usled sporne privatizacije, kazao je danas advokat u procesu Slobodan Tomić.
Na konferenciji za novinare, Tomić je kazao da se tužbom traži nadoknada nekoliko vidova štete, pre svega šteta na osnovu zatečenih obaveza koje su nastale nezakonitim i neposlovnim radnjama novog rukovodstva posle privatizacije.
Drugi vid štete je izgubljena dobit zbog hipoteke na osnovu koje je Jugremedija bila zadužena sa 12,6 miliona evra kao jemac, kazao je Tomić i dodao da su štetu izazvali i nepoštovanje odredbi ugovora sa Aventisom, kao i kupovina supstanci po 22 i 70 puta višoj ceni od realne.
Prema njegovim rečima, rukovodstvo je nanelo štetu jer je dopustilo da istekne rok farmaceutskih proizvoda, čije je uništavanje skuplje od proizvodnje, potom zbog otkaza koje su dobila 142 radnika, kao i zbog odsustva investicija.
Pravnik Jugoremedije Jasenka Golić je kazala da je ova tužba važna jer se njome započinje proces preispitivanja odgovornosti države za nezakonitu privatizaciju i štetu nanetu takvom privatizacijom.
Golić je podsetila da je ta firma, koja je pre 2002. godine ostvarivala izvoz veći 20 miliona maraka, primer kršenje zakona i loše privatizacije.
Posle prodaje državnog udela Jugoremedije makedonskoj firmi na čijem čelu se nalazio Jovica Stefanović Nini iz Niša, 2002. počinje uzurpacija vlasništva malih akcionara, istakla je Golić.
Ona je kazala da "država prilikom privatizacije nije kontrolisala ko kupuje subjekte privatizacije, nije proverila kojim novcem se oni kupuju niti je kontrolisala postupke novog vlasnika, čime je omogućeno da se Jugoremedija dovede do ruba propasti".
Navodeći da je novi vlasnik prisvojio kapital, a investiranja nije bilo uopšte, Golić je dodao da se firma posle raskida sporne privatizacije 2007. suočila sa teškim stanjem, pa je zbog obaveza koje je ostavio prethodni vlasnik bilo teško nastaviti poslovanje.
Ona je rekla da se, po zakonu, na odgovor Pravobranilaštva čeka 60 dana i "ako se sa njim napravi sporazum, on bi imao snagu izvršne isprave pa bi to bilo kao da imamo presudu, u suprotnom će tužba biti podneta sudu".
(Tanjug)
Na konferenciji za novinare, Tomić je kazao da se tužbom traži nadoknada nekoliko vidova štete, pre svega šteta na osnovu zatečenih obaveza koje su nastale nezakonitim i neposlovnim radnjama novog rukovodstva posle privatizacije.
Drugi vid štete je izgubljena dobit zbog hipoteke na osnovu koje je Jugremedija bila zadužena sa 12,6 miliona evra kao jemac, kazao je Tomić i dodao da su štetu izazvali i nepoštovanje odredbi ugovora sa Aventisom, kao i kupovina supstanci po 22 i 70 puta višoj ceni od realne.
Prema njegovim rečima, rukovodstvo je nanelo štetu jer je dopustilo da istekne rok farmaceutskih proizvoda, čije je uništavanje skuplje od proizvodnje, potom zbog otkaza koje su dobila 142 radnika, kao i zbog odsustva investicija.
Pravnik Jugoremedije Jasenka Golić je kazala da je ova tužba važna jer se njome započinje proces preispitivanja odgovornosti države za nezakonitu privatizaciju i štetu nanetu takvom privatizacijom.
Golić je podsetila da je ta firma, koja je pre 2002. godine ostvarivala izvoz veći 20 miliona maraka, primer kršenje zakona i loše privatizacije.
Posle prodaje državnog udela Jugoremedije makedonskoj firmi na čijem čelu se nalazio Jovica Stefanović Nini iz Niša, 2002. počinje uzurpacija vlasništva malih akcionara, istakla je Golić.
Ona je kazala da "država prilikom privatizacije nije kontrolisala ko kupuje subjekte privatizacije, nije proverila kojim novcem se oni kupuju niti je kontrolisala postupke novog vlasnika, čime je omogućeno da se Jugoremedija dovede do ruba propasti".
Navodeći da je novi vlasnik prisvojio kapital, a investiranja nije bilo uopšte, Golić je dodao da se firma posle raskida sporne privatizacije 2007. suočila sa teškim stanjem, pa je zbog obaveza koje je ostavio prethodni vlasnik bilo teško nastaviti poslovanje.
Ona je rekla da se, po zakonu, na odgovor Pravobranilaštva čeka 60 dana i "ako se sa njim napravi sporazum, on bi imao snagu izvršne isprave pa bi to bilo kao da imamo presudu, u suprotnom će tužba biti podneta sudu".
(Tanjug)
