Srbija ponovo može da izvozi krompir u Evropsku uniju jer je ukinuta zabrana uvedena 2.000 godine.
To otvara mogućnost da povećamo domaću proizvodnju, izjavio je za Tanjug Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije (PKS).
Krompir bismo, kako je objasnio, mogli da gajimo na 100.000 hektara i godišnje proizvodimo oko milion tona.
Proteklih godina ta kultura se u Srbiji prosečno gajila na 78.000 hektara i prosečno smo dobijali po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.
Odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira u EU donela je 24. aprila Evropska komisija jer je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus.
U odluci Komisije je navedeno da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena ta bakterija.
Ekspert u PKS Vojislav Stanković rekao je da se u Srbiji najčešće proizvode dve sorte krompira, "dezire'' i "kondor'', a da za to imamo izvanredne uslove, plodno zemljište, dobru temperaturu vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.
Krompir je veoma značajna biljka u ishrani jer od nje može da se dobije oko 100 prerađevina, a o značaju njegove proizvodnje najbolje govore brojke o potrošnji.
Prema rečima Stankovića, u EU se godišnje prosečno troši 74,7 kilograma krompira po stanovniku, u Nemačkoj 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbiji tek 35,7 kilograma.
(Tanjug)
Krompir bismo, kako je objasnio, mogli da gajimo na 100.000 hektara i godišnje proizvodimo oko milion tona.
Proteklih godina ta kultura se u Srbiji prosečno gajila na 78.000 hektara i prosečno smo dobijali po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.
Odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira u EU donela je 24. aprila Evropska komisija jer je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus.
U odluci Komisije je navedeno da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena ta bakterija.
Ekspert u PKS Vojislav Stanković rekao je da se u Srbiji najčešće proizvode dve sorte krompira, "dezire'' i "kondor'', a da za to imamo izvanredne uslove, plodno zemljište, dobru temperaturu vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.
Krompir je veoma značajna biljka u ishrani jer od nje može da se dobije oko 100 prerađevina, a o značaju njegove proizvodnje najbolje govore brojke o potrošnji.
Prema rečima Stankovića, u EU se godišnje prosečno troši 74,7 kilograma krompira po stanovniku, u Nemačkoj 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbiji tek 35,7 kilograma.
(Tanjug)
