To otvara mogućnost da povećamo domaću proizvodnju, izjavio je za Tanjug Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije (PKS).
Krompir bismo, kako je objasnio, mogli da gajimo na 100.000 hektara i godišnje proizvodimo oko milion tona.
Proteklih godina ta kultura se u Srbiji prosečno gajila na 78.000 hektara i prosečno smo dobijali po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.
Odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira u EU donela je 24. aprila Evropska komisija jer je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus.
U odluci Komisije je navedeno da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena ta bakterija.
Ekspert u PKS Vojislav Stanković rekao je da se u Srbiji najčešće proizvode dve sorte krompira, "dezire'' i "kondor'', a da za to imamo izvanredne uslove, plodno zemljište, dobru temperaturu vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.
Krompir je veoma značajna biljka u ishrani jer od nje može da se dobije oko 100 prerađevina, a o značaju njegove proizvodnje najbolje govore brojke o potrošnji.
Prema rečima Stankovića, u EU se godišnje prosečno troši 74,7 kilograma krompira po stanovniku, u Nemačkoj 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbiji tek 35,7 kilograma.
(Tanjug)
Krompir bismo, kako je objasnio, mogli da gajimo na 100.000 hektara i godišnje proizvodimo oko milion tona.
Proteklih godina ta kultura se u Srbiji prosečno gajila na 78.000 hektara i prosečno smo dobijali po hektaru 11,5 tona, ukupno oko 900.000 tona.
Odluku da se Srbiji ponovo dozvoli izvoz krompira u EU donela je 24. aprila Evropska komisija jer je u Srbiji iskorenjena prstenasta trulež krompira koju je prouzrokovala bakterija Clavibacter michiganensis ssp. sepedonicus.
U odluci Komisije je navedeno da je od 2009. do početka ove godine u svojim izveštajima Srbija pokazala da je sprovedena potrebna kontrola i procedura kojom je iskorenjena ta bakterija.
Ekspert u PKS Vojislav Stanković rekao je da se u Srbiji najčešće proizvode dve sorte krompira, "dezire'' i "kondor'', a da za to imamo izvanredne uslove, plodno zemljište, dobru temperaturu vazduha i zemlje u toku vegetacije ove povrtarske kulture.
Krompir je veoma značajna biljka u ishrani jer od nje može da se dobije oko 100 prerađevina, a o značaju njegove proizvodnje najbolje govore brojke o potrošnji.
Prema rečima Stankovića, u EU se godišnje prosečno troši 74,7 kilograma krompira po stanovniku, u Nemačkoj 58,7 kilograma, Francuskoj 51,1, Austriji 55,8, Češkoj 69,5, Italiji 44,7, a u Srbiji tek 35,7 kilograma.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina