Kriza u evrozoni je dostigla kritičan stadijum i EU mora da se snažno posveti potpunoj monetarnoj uniji ali i bankarskoj i fiskalnoj integraciji, upozorava MMF u poslednjem izveštaju.
U saopštenju MMF-a se navodi da bi veća kolektivna posvećenost "snažnoj i potpunoj monetarnoj uniji" doprinela vraćanju poverenja u održivost te unije.
Pored toga, MMF ističe kako bi ta posvećenost trebalo da uključuje održivi put prema bankarskoj uniji kao hitnom prioritetu, kao i veću fiskalnu integraciju, uz bolje upravljanje i podelu rizika.
"Te mere bi trebalo da prati sveobuhvatna strukturna reforma u čitavoj zoni evra, sa ciljem jačanja stope rasta, dok bi kratkoročno trebalo podržati tražnju kako bi se ublažile negativne posledice primene napora za prilagođavanje", istakla je izvršna direktorka MMF, Kristin Lagard, tokom jučerašnjeg sastanka ministara finansija evrozone u Luksemburgu.
Fond je pohvalio mere koje su dosad preduzete reda ublažavanja krize, uključujući posebne intervencije Evropske centralne banke na povećanju likvidnosti banaka u regionu, jačanje evropskog i svetskog zaštitnog fonda za pomoć prezaduženim zemljama, usvajanje fiskalnog pakta, kao i posvećenost nacionalnih vlada fiskalnoj konsolidaciji i održivosti dugova.
Niske stope privrednog rasta i sve veći stres na tržištu ometaju smanjenje nivoa prezaduženosti, upozorio je MMF, dodajući da bi širenje "zaraze" izazvano daljom eskalacijom krize imalo značajan globalni uticaj, posebno na susedne evropske zemlje.
MMF je istakao da odlučniji koraci prema potpunoj monetarnoj uniji zahtevaju sveobuhvatne strukturne reforme u čitavoj evrozoni. Te reforme bi obuhvatale reformu tržišta rada u cilju povećanja zaposlenosti, povećanje konkurentnosti sektora međunarodno utržive robe na jugu Evrope, povećanje ulaganja u infrastrukturu i ljudski kapital u cilju podsticaja rasta i zapošljavanja, kao i reformu tržišta proizvoda kako bi bio stvoren "živahniji uslužni sektor i povećala se opšta produktivnost" severne Evrope.
Takođe se treba pozabaviti problemom značajne razlike u konkurentnosti između zemalja, a u tu svrhu MMF je pozvao na reformu uslužnog sektora, smanjenje troškova rada i relativno prilagođavanje cena između severa i juga Evrope uz pomoć monetarne politike.
Budući da je potrebno neko vreme da bi strukturne reforme oživele privredni rast, kratkoročno treba podržati tražnju, istakao je MMF, predloživši sledeće mere: odlučnu primenu fiskalne konsolidacije tamo gde je tržišni pritisak jak, kao i nešto postepeniju primenu drugde, kako bi se podstakla tražnja u regionu.
Pored toga, MMF predlaže primenu prilagodljivije monetarne politike tokom dužeg vremenskog perioda, kao i rekapitalizaciju slabih banaka, između ostalog putem direktne finansijske podrške iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i Evropskog stabilizacionog mehanizma.
(Tanjug)
Pored toga, MMF ističe kako bi ta posvećenost trebalo da uključuje održivi put prema bankarskoj uniji kao hitnom prioritetu, kao i veću fiskalnu integraciju, uz bolje upravljanje i podelu rizika.
"Te mere bi trebalo da prati sveobuhvatna strukturna reforma u čitavoj zoni evra, sa ciljem jačanja stope rasta, dok bi kratkoročno trebalo podržati tražnju kako bi se ublažile negativne posledice primene napora za prilagođavanje", istakla je izvršna direktorka MMF, Kristin Lagard, tokom jučerašnjeg sastanka ministara finansija evrozone u Luksemburgu.
Fond je pohvalio mere koje su dosad preduzete reda ublažavanja krize, uključujući posebne intervencije Evropske centralne banke na povećanju likvidnosti banaka u regionu, jačanje evropskog i svetskog zaštitnog fonda za pomoć prezaduženim zemljama, usvajanje fiskalnog pakta, kao i posvećenost nacionalnih vlada fiskalnoj konsolidaciji i održivosti dugova.
Niske stope privrednog rasta i sve veći stres na tržištu ometaju smanjenje nivoa prezaduženosti, upozorio je MMF, dodajući da bi širenje "zaraze" izazvano daljom eskalacijom krize imalo značajan globalni uticaj, posebno na susedne evropske zemlje.
MMF je istakao da odlučniji koraci prema potpunoj monetarnoj uniji zahtevaju sveobuhvatne strukturne reforme u čitavoj evrozoni. Te reforme bi obuhvatale reformu tržišta rada u cilju povećanja zaposlenosti, povećanje konkurentnosti sektora međunarodno utržive robe na jugu Evrope, povećanje ulaganja u infrastrukturu i ljudski kapital u cilju podsticaja rasta i zapošljavanja, kao i reformu tržišta proizvoda kako bi bio stvoren "živahniji uslužni sektor i povećala se opšta produktivnost" severne Evrope.
Takođe se treba pozabaviti problemom značajne razlike u konkurentnosti između zemalja, a u tu svrhu MMF je pozvao na reformu uslužnog sektora, smanjenje troškova rada i relativno prilagođavanje cena između severa i juga Evrope uz pomoć monetarne politike.
Budući da je potrebno neko vreme da bi strukturne reforme oživele privredni rast, kratkoročno treba podržati tražnju, istakao je MMF, predloživši sledeće mere: odlučnu primenu fiskalne konsolidacije tamo gde je tržišni pritisak jak, kao i nešto postepeniju primenu drugde, kako bi se podstakla tražnja u regionu.
Pored toga, MMF predlaže primenu prilagodljivije monetarne politike tokom dužeg vremenskog perioda, kao i rekapitalizaciju slabih banaka, između ostalog putem direktne finansijske podrške iz Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i Evropskog stabilizacionog mehanizma.
(Tanjug)
