"Ako tu obavezu nemaju advokati, nema osnova da je imaju i zanatlije", rekao je Dinkić, naglašavajući "da to ne znači da neće biti finansijske discipline".

Prema njegovim rečima, kontrolu neregistrovanih preduzeća preuzeće poreska uprava od tržisne inspekcije, a oni koji imaju neregistrovanu radnju, imaće određeni period prilagođavanja i ulaska u legalni sistem poslovanja.

Dinkić je rekao da radnje i ugostiteljski objekti neće biti zatvarani ukoliko ne budu izdali fiskalni račun, već će biti novčano kažnjeni.



Ministar je najavio da će najkasnije do kraja avgusta biti obezbeđena finansijaksa podrška preduzetnicima, za održavanje likvidnosti.Kako je objasnio, reč je o kreditima čija bi kamata trebalo da iznosi jedan do dva odsto godišnje, a odobravao bi ih Fond za razvoj.

On je dodao da bi do kraja septembra trebalo da budu ukinuti i pojedini parafiskalni nameti, naglašavajući da on smatra da svakako treba ukinuti firmarinu za zanatlije i komunalnu naknadu za isticanje reklame i pozvao zanatlije da kažu šta još od nameta treba da se ukine.

Tokom jeseni, naglasio je on, biće i promenjen zakon o autorskim pravima i biće ukinuta obaveza plaćanja muzičkog dinara.

Dinkić je najavio i druge mere, koje neće moći odmah da budu primenjene, zbog deficita u budžetu, ali bi već od početka naredne godine mogle da zažive.

Jedna od njih je i bespovratna podrška za investije u zanatstvu, koja bi predviđala da država podrži preduzetnike koji obezbede najmanje 50 odsto sopstvenih sredstava, od ukupne vrednosti investicije, dok bi preostali deo finansirala država.

U okviru Ministarstva biće formiram Sekotor za preduzetništvo, na čijem će čelu biti Dragijana Radonjić Petrović, rekao je Dinkić. On je najavio i usvajanje Zakona o zanatstvu i osnovanje zanatske komore, podsetivši da u prethodnoj vladi nije bilo političke volje za to, ali da su se tada stvorili uslovi, da se taj zakon usvoji.

Dinkić je izrazio očekivanje da će do kraja septembra biti usvojene izmene zakona o porezu na dodatu vrednost, tako da će sva mala i srednja preduzeća taj porez plaćati po naplati robe, ali će to moći da se primenjuje tek od januara.

Ono što će odmah stupiti na snagu čim budu usvojene izmene zakona jeste da se pomeri cenzus za ulazak preduzeća u sistem PDV-a sa četiri miliona dinara na 10 miliona dinara, dodao je Dinkić.

On je rekao da je četvrti dan na funkciji ministra finansija i privrede u novoj vladi Srbije i da ga je već dočekala "šuma" problema i najavio da će ih rešavati po prioritetima, a prvo je da se konsoliduje budžet, da se rastereti privreda i da se krene u razvojne projekte.

Dinkić je naglasio da je cilj modernizacija Poreske uprave, da se papirologija i birokratija svedu na što manju meru i da se pređe na elektronske uplate poreza.

On je najavio i ukidanje zakona o deviznom poslovanju, povećanje poreza na dobit sa 10 na 15 procenata, kao i borbu protiv mita i korupcije u onoj meri koliko je to u njegovoj mogućnosti, a to je ukidanje birokratskih procedura kako niži službenici ne bi bili podložni tim lošim društvenim pojavama.

Dinkić je najavio i podsticajne programe za one koji zapošljavaju manje od 50 radnika, ali će ti programi moći da se sprovode tek od naredne godine, zbog sadašnje "rupe" u budžetu.
Dinkić je najavio novi sastanak sa zanatlijama već u oktobru.

Generalni sekretar Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić pozdravio je danas najavljene olakšice za rad zanatlija i ocenio da će tim merama biti stvoreni uslovi da se osnuje što više firmi, otvore nova radna mesta, da ljudi rade legalno, a država da uveća prihode.

"Rešenje za ovu krizu i za probleme sa kojima se suočavamo jeste da pređemo na tu ekonomiju širokog obima. Drugim rečima, da stvorimo uslove da se što više firmi osnuje, da ljudi rade legalno, da im nameti budu manji", rekao je Rajić Tanjugu povodom olakšica za zanatlije i ukidanja fiskalnih kasa za njih koje je danas najavio ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.

Prema njegovim rečima, to je jedini način kako i država može da uveća svoje prihode, jer što imate više ljudi koji rade, koji su zaposleni, onda ti ljudi troše neki novac, kupuju proizvode i povećava se prihod od PDV-a, a više novca se prikuplja od poreza na zarade.

"Poenta je imati što veći obim novca u takozvanoj 'beloj' zoni, legalno i pokušati promeniti politiku koja se vodila zadnje četiri godine, da smo došli do toga da je u Srbiji destimulativno otvoriti firmu ili bilo šta raditi privatno", rekao je Rajić.

Rajić je podsetio da u nekim zemljama, na primer, Hrvatskoj, fiskalne kase u zanatstvu nisu nikad ni uvedene, jer se išlo na to da se mali biznis i mali preduzetnici, konačno rasterete.

U Srbiji država već u prvim mesecima poslovanja uzme daleko više od onoga što početnici zanatlije i preduzetnici mogu da zarade.

"Nažalost, bilo bi dobro da smo pre pet-šest godina, kada je bilo novca od privatizacije, razmišljali o tome. Opet, dobro je da se razmišljanje menja, jer sva ekonomska logika govori da novac treba dati ljudima koji umeju da prave novac, koji već imaju neku ideju. Naravno, uz striktnu kontrolu ko kako taj novac troši i kakvi su mu rezultati", kazao je on.

Prema njegovoj oceni, mere koje je danas najavio ministar Dinkić mnogo su bolje nego što se godinama subvencionišu propala državna preduzeća i što milijarde dinara odlaze na javne nabavke, umesto da probamo da novac oplodimo i da ga usmerimo ka onima koji mogu da naprave nešto od toga.


(Tanjug)