Od evropskih zemalja u grupi visokorizičnih sa Srbijom su Grčka, Rusija, Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan i Ukrajina.
Novim padom rejtinga Srbija je u regionu bolja samo od Bosne i hercegovine, koja je "zemlja veoma visokog rizika".
Najbolji rejting u okruženju Srbije imaju Slovenija i Hrvatska koje pripadaju zemljama sa blagim rizikom, a slede Bugarska, Makedonija, Rumunija, Albanija i Mađarska kao zemlje umerenog rizika.
Kao glavni razlozi za snižavanje rejtinga u Dan i Bredstritu (Dun&Bradstreet, D&B) navode se usporeni privredni rast i rastući fiskalni deficit, objavila je danas kuća Rating, zastupnik za Srbiju i u Crnu Goru.
D&B smatra da se Srbija suočava sa rastućim budžetskim deficitom koji je od januara do jula dostigao 111,2 milijarde dinara, što je povećanje od 32 odsto na godišnjem nivou i predstavlja 79 odsto planiranog deficita.
Rast deficita je, ocenjuju analitičari D&B, posledica neracionalnog trošenja od strane prethodne vlade pred izbore i naglog pada prihoda zbog usporenog privrednog rasta.
Iz D&B ukažuju da će bez čvrste odluke da se javne finansije stave pod kontrolu deficit u 2012. premašiti šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
S druge strane, to će povećati akumulirani javni dug do kraja godine na preko 57 odsto BDP, daleko iznad gornje granice od 45 odsto BDP koju je vlada postavila.
U D&B smatraju da je zbog dugotrajne štednje malo verovatno da će srpska vlada značajnije smanjiti potrošnju.
Naprotiv, iz političkih razloga vlada odbija da smanji penzije i plate u javnom sektoru, a najavljen je i program subvencionisanih kredita privredi u vrednosti od milijardu evra.
Pored toga, srpska vlada će morati da snosi troškove Smederevske železare, dok se sa druge strane suočava sa višim troškovima pozajmica, što je posledica smanjivanja rejtinga od strane vodećih rejting agencija u julu i avgustu.
Zbog toga D&B prognozira povećanje budžetskog deficita Srbije u ovoj godini na 5,7 odsto BDP.
Povećanje deficita imaće cenu jer će, ako vlada ne obezbedi kredit kod MMF-a, Narodna banka Srbije morati da pomogne vladi promenom dosadašnje politike, devalvacijom valute i većom inflacijom, što će uticati na opštu mekroekonomsku stabilnost, upozorava D&B.
Bonitetna kuća navodi i da je na putu ka članstvu Srbije u EU došlo do zastoja usled sporog sprovođenja reformi u 2011, ali i suspenzije tehničkih razgovora o budućnosti Kosova.
Stanje kreditnog rejtinga Srbije pokazuje da reforme koje čini vlada, prema proceni investitora nisu dovoljne, ocenila je danas dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović.
Rezovi moraju da budu veći i investitori smatraju da je Srbiji potreban aranžman sa MMF-om, kazala je ona novinarima u PKS.
Trbović je istakla da je plan fiskalne konsolidacije, koji je predstavio Mlađan Dinkić, optimističan, ali da će delimično doprineti smanjenu bužetskog deficita i javnog duga.
Kako je ukazala, vrlo malo je rečeno o reformi javnog sektora i podizanja efikasnosti javnih preduzeća, što je neophodno. Važno je da se reforme dese i da ne budu kozmetičke, navela Trbović.
Prema njenim rečima, privrednici očekuju ozbiljnu reformu tržišta rada i mnogo fleksibilniji zakon o radu, jer sadašnji ograničava veću produktivnost i veće zapošljavanje, a podstiče sivu ekonomiju.
"Srbiji je potrebno više uspešnih malih i srednjih preduzeća i to je model razvoja Srbije, poručila Trbović.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Novim padom rejtinga Srbija je u regionu bolja samo od Bosne i hercegovine, koja je "zemlja veoma visokog rizika".
Najbolji rejting u okruženju Srbije imaju Slovenija i Hrvatska koje pripadaju zemljama sa blagim rizikom, a slede Bugarska, Makedonija, Rumunija, Albanija i Mađarska kao zemlje umerenog rizika.
Kao glavni razlozi za snižavanje rejtinga u Dan i Bredstritu (Dun&Bradstreet, D&B) navode se usporeni privredni rast i rastući fiskalni deficit, objavila je danas kuća Rating, zastupnik za Srbiju i u Crnu Goru.
D&B smatra da se Srbija suočava sa rastućim budžetskim deficitom koji je od januara do jula dostigao 111,2 milijarde dinara, što je povećanje od 32 odsto na godišnjem nivou i predstavlja 79 odsto planiranog deficita.
Rast deficita je, ocenjuju analitičari D&B, posledica neracionalnog trošenja od strane prethodne vlade pred izbore i naglog pada prihoda zbog usporenog privrednog rasta.
Iz D&B ukažuju da će bez čvrste odluke da se javne finansije stave pod kontrolu deficit u 2012. premašiti šest odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
S druge strane, to će povećati akumulirani javni dug do kraja godine na preko 57 odsto BDP, daleko iznad gornje granice od 45 odsto BDP koju je vlada postavila.
U D&B smatraju da je zbog dugotrajne štednje malo verovatno da će srpska vlada značajnije smanjiti potrošnju.
Naprotiv, iz političkih razloga vlada odbija da smanji penzije i plate u javnom sektoru, a najavljen je i program subvencionisanih kredita privredi u vrednosti od milijardu evra.
Pored toga, srpska vlada će morati da snosi troškove Smederevske železare, dok se sa druge strane suočava sa višim troškovima pozajmica, što je posledica smanjivanja rejtinga od strane vodećih rejting agencija u julu i avgustu.
Zbog toga D&B prognozira povećanje budžetskog deficita Srbije u ovoj godini na 5,7 odsto BDP.
Povećanje deficita imaće cenu jer će, ako vlada ne obezbedi kredit kod MMF-a, Narodna banka Srbije morati da pomogne vladi promenom dosadašnje politike, devalvacijom valute i većom inflacijom, što će uticati na opštu mekroekonomsku stabilnost, upozorava D&B.
Bonitetna kuća navodi i da je na putu ka članstvu Srbije u EU došlo do zastoja usled sporog sprovođenja reformi u 2011, ali i suspenzije tehničkih razgovora o budućnosti Kosova.
Stanje kreditnog rejtinga Srbije pokazuje da reforme koje čini vlada, prema proceni investitora nisu dovoljne, ocenila je danas dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović.
Rezovi moraju da budu veći i investitori smatraju da je Srbiji potreban aranžman sa MMF-om, kazala je ona novinarima u PKS.
Trbović je istakla da je plan fiskalne konsolidacije, koji je predstavio Mlađan Dinkić, optimističan, ali da će delimično doprineti smanjenu bužetskog deficita i javnog duga.
Kako je ukazala, vrlo malo je rečeno o reformi javnog sektora i podizanja efikasnosti javnih preduzeća, što je neophodno. Važno je da se reforme dese i da ne budu kozmetičke, navela Trbović.
Prema njenim rečima, privrednici očekuju ozbiljnu reformu tržišta rada i mnogo fleksibilniji zakon o radu, jer sadašnji ograničava veću produktivnost i veće zapošljavanje, a podstiče sivu ekonomiju.
"Srbiji je potrebno više uspešnih malih i srednjih preduzeća i to je model razvoja Srbije, poručila Trbović.
(MONDO/agencije, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona
Svetislav Pešić dobio dva strašna pojačanja: Još jača Srbija napada Dansku u Beogradu!