U Beogradu potpisan ugovor između Nemačke razvojne banke za jugoistočnu Evropu i Tursku i EPS-a o kreditu i bespovratnoj pomoći kojim će biti realizovan projekat "Unapređenje zaštite životne sredine u Rudarskom basenu Kolubara".
Ugovor su potpisali vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije(EPS) Aleksandar obradović i direktor Nemačke razvojne banke Kristof Tiskens.
Obradović je, posle potpisivanja ugovora, rekao da je predviđeno trajanje ovog projekta tri i po godine, a njegova vrednost je oko 180 miliona evra, od čega je KfW obezbedila kredit od 65 miliona evra i bespovratnu pomoć od devet miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je obezbedila 80 miliona evra, a EPS 27 miliona evra.
Obradović je rekao da je cilj projekta obezbeđivanje sigurne i besprekidne isporuke uglja i racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje atmosferskog zagađenja u termoelektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubara.
Projektom je, između ostalog, obuhvaćeno uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenizaciju u zapadnom delu RB Kolubara, modernizacija opreme nabavkom novog bager-transporter-odlagač sistema.
"Značaj ovog projekta je veliki, sa tehnološke strane, ekološke i socijalne", rekao je Obradović i dodao da će EPS imati i ekonomske rezultate.
Prema njegovim rečima, realizacijom ovog projekta biće obezbeđena bolja tehnologija eksploatacije uglja, povećana energetska efikasnost termoelektrana, a biće smanjen I negativni uticaji na životnu sredinu.
Obradović je zahvalio nemačkim partnerima na podršci EPS I istakao da je ovo veliki i bitan projekat, kao i da bi bilo teško da se realizuje bez jake podrške Vlade Savezne Republike Nemačke, KfW i EBRD.
On je rekao da je projekat "veoma dobra" vest za Srbiju, EPS i RB Kolubara.
"Projekat koji kofinansiramo sa EBRD omogućiće mnogo bolju, homogeniju i konstantniju mogućnost snabdevanja ugljem najvećih termoekeltrana u Srbiji", rekao je Tiskens.
On je rekao, da će među mnogim drugim pozitivnim uticajima, relizacija ovog projekta dovesti do smanjenja, na godišnjem nivou, emisije 700.000 tona gasova koji proizvode efekatm staklene bašte, što je za Srbiju smanjenje od tri odsto emisije CO2.
Tiskens je izjavjio da se saradnja sa srpskim partnerima uvek zasnivala na efikasnosti proizvodnje, sigurnosti snabdevanja električnom energijom i promovisanju tehnologija povoljnih za životnu okolinu.
"Srbija proizvodi više od 30 odsto električne energije iz obnovljivih energetskih izvora, uglavnom iz hidroenergije", rekao je Tiskens i dodao da rade sa srpskim partnerima na tome da se ovaj procenat poveća.
Prvi sekretar nemačke ambasade u Beogradu Kristof Ajhen podsetio je da je od 2000. godine Nemačka izdvojila više od 1,2 milijarde evra za Srbiju i to za energetsku efiksnost, poslovno okruženje i infrastrukturu.
Prema njegovim rečima, najviše je uloženo u energetski sektor i do danas je u ovu oblast uloženo 500 miliona evra.
On je rekao da je Nemačka jedna od prvih koja je potpisala ugovore sa EPS, a dugoročna saradnja je počela 2001.godine finansiranjem uvoza električne energije i rezervnih delova, što je iznosilo više od 70 miliona evra.
"Nova investicija koju ćemo danas potpisati je odličan primer da se fokusiramo na promovisanje obnovljivih izvora električne energije i projekte vezane za njih, projekte zaštite životne sredine i povećanje energetske efikasnosti", rekao je Ajhen.
On je naveo da se projekat nastavlja na zajedničke programe koji se fokusiraju na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.
Ajhen je istakao da ove investicije ne doprinose samo sigurnom snabdevanju električnom energijom u Srbiji, već predstavljaju i veoma bitan element za omogućavanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
(Fonet, foto: Beta, Nenad Petrović)
Obradović je, posle potpisivanja ugovora, rekao da je predviđeno trajanje ovog projekta tri i po godine, a njegova vrednost je oko 180 miliona evra, od čega je KfW obezbedila kredit od 65 miliona evra i bespovratnu pomoć od devet miliona evra, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je obezbedila 80 miliona evra, a EPS 27 miliona evra.
Obradović je rekao da je cilj projekta obezbeđivanje sigurne i besprekidne isporuke uglja i racionalno upravljanje prirodnim resursima, uz smanjenje atmosferskog zagađenja u termoelektranama koje koriste ugalj iz RB Kolubara.
Projektom je, između ostalog, obuhvaćeno uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja i homogenizaciju u zapadnom delu RB Kolubara, modernizacija opreme nabavkom novog bager-transporter-odlagač sistema.
"Značaj ovog projekta je veliki, sa tehnološke strane, ekološke i socijalne", rekao je Obradović i dodao da će EPS imati i ekonomske rezultate.
Prema njegovim rečima, realizacijom ovog projekta biće obezbeđena bolja tehnologija eksploatacije uglja, povećana energetska efikasnost termoelektrana, a biće smanjen I negativni uticaji na životnu sredinu.
Obradović je zahvalio nemačkim partnerima na podršci EPS I istakao da je ovo veliki i bitan projekat, kao i da bi bilo teško da se realizuje bez jake podrške Vlade Savezne Republike Nemačke, KfW i EBRD.
On je rekao da je projekat "veoma dobra" vest za Srbiju, EPS i RB Kolubara.
"Projekat koji kofinansiramo sa EBRD omogućiće mnogo bolju, homogeniju i konstantniju mogućnost snabdevanja ugljem najvećih termoekeltrana u Srbiji", rekao je Tiskens.
On je rekao, da će među mnogim drugim pozitivnim uticajima, relizacija ovog projekta dovesti do smanjenja, na godišnjem nivou, emisije 700.000 tona gasova koji proizvode efekatm staklene bašte, što je za Srbiju smanjenje od tri odsto emisije CO2.
Tiskens je izjavjio da se saradnja sa srpskim partnerima uvek zasnivala na efikasnosti proizvodnje, sigurnosti snabdevanja električnom energijom i promovisanju tehnologija povoljnih za životnu okolinu.
"Srbija proizvodi više od 30 odsto električne energije iz obnovljivih energetskih izvora, uglavnom iz hidroenergije", rekao je Tiskens i dodao da rade sa srpskim partnerima na tome da se ovaj procenat poveća.
Prvi sekretar nemačke ambasade u Beogradu Kristof Ajhen podsetio je da je od 2000. godine Nemačka izdvojila više od 1,2 milijarde evra za Srbiju i to za energetsku efiksnost, poslovno okruženje i infrastrukturu.
Prema njegovim rečima, najviše je uloženo u energetski sektor i do danas je u ovu oblast uloženo 500 miliona evra.
On je rekao da je Nemačka jedna od prvih koja je potpisala ugovore sa EPS, a dugoročna saradnja je počela 2001.godine finansiranjem uvoza električne energije i rezervnih delova, što je iznosilo više od 70 miliona evra.
"Nova investicija koju ćemo danas potpisati je odličan primer da se fokusiramo na promovisanje obnovljivih izvora električne energije i projekte vezane za njih, projekte zaštite životne sredine i povećanje energetske efikasnosti", rekao je Ajhen.
On je naveo da se projekat nastavlja na zajedničke programe koji se fokusiraju na proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji.
Ajhen je istakao da ove investicije ne doprinose samo sigurnom snabdevanju električnom energijom u Srbiji, već predstavljaju i veoma bitan element za omogućavanje pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
(Fonet, foto: Beta, Nenad Petrović)
