Srpske kompanije kje koriste usluge firmi sa Kirpai drugih poreskih rajeva ubuduće će plaćati 25 odsto poreza po odbitku, predlog je Ministarstva finansija kojim bi se sprečilo i pranje para.
Na sajtu Ministarstva finansija i privrede objavljen je konačan Nacrt zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji između ostalog, uvodi oporezivanje usluga, po odbitku, po stopi od 25 odsto, koje pravna lica iz Srbije plaćaju firmama koje su registrovane u tzv. "poreskim rajevima".
Zakonodavac bi, kako je najavio ministar Mlađan Dinkić, na taj nači sprečio odliv neoporezivih prihoda i to predstavlja hitan odgovor na praksu čiji se deo može podvesti i pod pranje para. Poslednj takav sumnjig slučaj u javnosti se pojavio u aferi "Nuba invest" i istrazi protiv bivešg ministra Olivera Dulića, gde je navodno na plaćanje marketinških usluga sa Kipra otišlo pet miliona evra.
Pored oporezivanja posla sa poreskim rajevima, firmama bi se ovim zakonom povećala i stopa poreza na dobit. Sa 15 odsto poreza, umesto sadašnjih 10, Srbija bi i dalje bila među zemljama sa niskom stopom toga poreza, kažu u Ministarstvu, navodeći primera radi da taj porez u Nemačkoj iznosi 38,7 odsto, u Hrvatskoj 20, a u Slovačkoj i Češkoj 19 odsto.
Izmene zakona donose značajne novine koje, uz druge usvojene mere fiskalne konsolidacije, treba da obezbede stabilne prihode republičkog budžeta i smanjenje budžetskog deficita, a cilj zakonodavca je da se spreči odliv neoporezivih prihoda.
Navedeno je da je olakšano poslovanje, kroz izmenu uslova za poresko priznavanje otpisa potraživanja, pravila za poresku amortizaciju i poreski tretman likvidacionog ostatka.
Ukida se i obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja Poreskoj upravi prilikom podnošenja poreske prijave, jer se ta dokumenta već dostavljaju Agenciji za privredne registre. Uobičajena poreska pravila poslovanja sa povezanim licima, usklađuju se sa OECD praksom.
Od poreskih podsticaja zadržavaju se - poresko oslobađanje za velike investicije, čija su ulaganja veća od milijardu dinara i zapošljavaju najmanje 200 radnika, kao i opšta investiciona olakšica.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
Zakonodavac bi, kako je najavio ministar Mlađan Dinkić, na taj nači sprečio odliv neoporezivih prihoda i to predstavlja hitan odgovor na praksu čiji se deo može podvesti i pod pranje para. Poslednj takav sumnjig slučaj u javnosti se pojavio u aferi "Nuba invest" i istrazi protiv bivešg ministra Olivera Dulića, gde je navodno na plaćanje marketinških usluga sa Kipra otišlo pet miliona evra.
Pored oporezivanja posla sa poreskim rajevima, firmama bi se ovim zakonom povećala i stopa poreza na dobit. Sa 15 odsto poreza, umesto sadašnjih 10, Srbija bi i dalje bila među zemljama sa niskom stopom toga poreza, kažu u Ministarstvu, navodeći primera radi da taj porez u Nemačkoj iznosi 38,7 odsto, u Hrvatskoj 20, a u Slovačkoj i Češkoj 19 odsto.
Izmene zakona donose značajne novine koje, uz druge usvojene mere fiskalne konsolidacije, treba da obezbede stabilne prihode republičkog budžeta i smanjenje budžetskog deficita, a cilj zakonodavca je da se spreči odliv neoporezivih prihoda.
Navedeno je da je olakšano poslovanje, kroz izmenu uslova za poresko priznavanje otpisa potraživanja, pravila za poresku amortizaciju i poreski tretman likvidacionog ostatka.
Ukida se i obaveza dostavljanja finansijskih izveštaja Poreskoj upravi prilikom podnošenja poreske prijave, jer se ta dokumenta već dostavljaju Agenciji za privredne registre. Uobičajena poreska pravila poslovanja sa povezanim licima, usklađuju se sa OECD praksom.
Od poreskih podsticaja zadržavaju se - poresko oslobađanje za velike investicije, čija su ulaganja veća od milijardu dinara i zapošljavaju najmanje 200 radnika, kao i opšta investiciona olakšica.
(Tanjug, ilustracija: Guliver/Getty Images)
