Deficit budžeta u 2013 će biti oko 4,3 BDP. Nove mere za smanjenje deficit uključuju I povećanje starosne dobi za penziju.
Deficit budžeta Srbije u 2013. godini verovatno će biti 25 milijardi dinara veći od planiranog, odnosno oko 4,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ocenio je danas predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović.
On je na predstavljanju ocene Fiskalnog saveta o predloga budžeta za 2013. i plana fiskalne strategije, kazao će deficit budžeta 2013. sigurno biti značajno manji nego ovogodišnji od 6,7 odsto BDP, ali da će teško biti na planiranom nivou od 3,6 procenata BDP-a.
"Već vidimo rashode koji će premašiti budžetirane za 25 milijardi dinara", kazao je Petrović.
On je dodao i da bi izmirivanje dugovanja u javnom sektoru u 2013. godini dodatno doprinelo povećanju budžetskog deficita, koji bi tako mogao da dostigne pet odsto BDP-a.
Petrović je kazao da je zbog toga potrebno definisati mere koje će sprečiti rast deficita i to kroz dodatne uštede smanjenjem prenosa sredstava lokalnim samoupravama za oko 10 milijardi dinara i ukidanjem neosnovanih dodataka na plate i nekih subvencija koje nisu neophodne.
Fiskalni savet, dodao je Petrović, predložio je i da Ministarstvo finansija definiše kvartalne ciljeve izvršenja budžeta, koje će Savet kontrolisati uz automatsko stupanje na snagu mera za vraćanje u planirane okvire, ako cilj nije ostvaren.
On je ocenio da Ministarstvo finansija verovatno neće prihvatiti predlog o smanjenju transfera lokalnim samoupravama, a da bi moglo da prihvati uvođenje kvartalnih ciljeva uz kontrolu.
Petrović je kazao da su javni prihodi budžeta za 2013. godinu optimistično planirani, odnosno za 10 do 15 milijardi dinara viši od realnih, ali da će plan verovantno biti ostvaren zbog veće inflacije.
"Budžet je pravljen sa prosečnom inflacijom u 2013. godini od 10,1 odsto, a Fiskalni savet očekuje prosečnu inflaciju od 11,6 odsto, tako da će javni prihodi nominalno biti veći i u skladu sa bužetom", kazao je on.
Prema rečima Petrovića, na kraju 2012. očekuje se inflacija od oko 13 odsto umesto očkivanih 11 odsto, što je osnovni razlog za veću prosečnu inflaciju u narednoj godini.
Rashodi u budžetu za 2013. godinu su planirani restriktivno i realno manji za oko šest odsto, što je ekonomski opravdano, ocenio je on, ali je dodao da će verovatno biti veći od plana za oko 25 milijardi dinara.
Fiskalni savet je precizirao da će troškovi za nabavku robe i usluga biti veći za oko 10 milijardi dinara od plana, izdvajanja za subvencije takođe za 10 milijardi dinara, a socijalna davanja do pet miljardi dinara.
Petrović je kazao da će uspešno ostvarenje budžeta u 2013. godini prvenstveno zavisiti od kretanja javnih rashoda odnosno sposobnosti da se rashodi drže u predviđenom okviru.
Ocenjujući nacrt fiskalne strategije Ministarstva finansija do 2015. godine, Petrović je kazao da je pozitivno što je prihvaćena oštra putanja smanjenje budžetskog deficita koja obezbeđuje kontrolu rasta javnog duga.
"Problem je što će u 2013. godini biti iscrpljeni efekti osnovih mera koje su preduzete, a to su ograničenje rasta plata i penzija i povećanje poreza, tako da je za dalje smanjenje deficita neophodno preduzeti nove mere na rashodnoj strani već u 2013", kazao je on.
Fiskalna strategija, dodao je Petrović, predlaže neke strukturne mere, ali je problem što ne daje konkretan plan tih mera i dinamiku njihovog ispunjenje.
Petrović je kazao i da je predlog Fiskalnog saveta da se u okviru tih mera urade reforma javnih preduzeća, sistema subvencija, socijalne zaštite i penzijska reforma sa povećanjem starosne granice za penionisanje žena i umanjenjem penzije za šest odsto za svaku godinu penzionisanja pre regularne starosne dobi, odnosno uvećanjem za isti procenat za penzionisanje posle regularne starosne dobi.
Budžet i fiskalna strategija treba da obezbede zaokret u 2013. godini i time da srpeče potencijalnu krizu javnog duga, kazao je on i dodao da će javni dug na kraju 2012. godine premašiti 60 odsto BDP-a, a deficit budžeta biće 6,7 odsto BDP-a, što je neodrživo.
(Beta Foto Beta Miloš Miškov)
On je na predstavljanju ocene Fiskalnog saveta o predloga budžeta za 2013. i plana fiskalne strategije, kazao će deficit budžeta 2013. sigurno biti značajno manji nego ovogodišnji od 6,7 odsto BDP, ali da će teško biti na planiranom nivou od 3,6 procenata BDP-a.
"Već vidimo rashode koji će premašiti budžetirane za 25 milijardi dinara", kazao je Petrović.
On je dodao i da bi izmirivanje dugovanja u javnom sektoru u 2013. godini dodatno doprinelo povećanju budžetskog deficita, koji bi tako mogao da dostigne pet odsto BDP-a.
Petrović je kazao da je zbog toga potrebno definisati mere koje će sprečiti rast deficita i to kroz dodatne uštede smanjenjem prenosa sredstava lokalnim samoupravama za oko 10 milijardi dinara i ukidanjem neosnovanih dodataka na plate i nekih subvencija koje nisu neophodne.
Fiskalni savet, dodao je Petrović, predložio je i da Ministarstvo finansija definiše kvartalne ciljeve izvršenja budžeta, koje će Savet kontrolisati uz automatsko stupanje na snagu mera za vraćanje u planirane okvire, ako cilj nije ostvaren.
On je ocenio da Ministarstvo finansija verovatno neće prihvatiti predlog o smanjenju transfera lokalnim samoupravama, a da bi moglo da prihvati uvođenje kvartalnih ciljeva uz kontrolu.
Petrović je kazao da su javni prihodi budžeta za 2013. godinu optimistično planirani, odnosno za 10 do 15 milijardi dinara viši od realnih, ali da će plan verovantno biti ostvaren zbog veće inflacije.
"Budžet je pravljen sa prosečnom inflacijom u 2013. godini od 10,1 odsto, a Fiskalni savet očekuje prosečnu inflaciju od 11,6 odsto, tako da će javni prihodi nominalno biti veći i u skladu sa bužetom", kazao je on.
Prema rečima Petrovića, na kraju 2012. očekuje se inflacija od oko 13 odsto umesto očkivanih 11 odsto, što je osnovni razlog za veću prosečnu inflaciju u narednoj godini.
Rashodi u budžetu za 2013. godinu su planirani restriktivno i realno manji za oko šest odsto, što je ekonomski opravdano, ocenio je on, ali je dodao da će verovatno biti veći od plana za oko 25 milijardi dinara.
Fiskalni savet je precizirao da će troškovi za nabavku robe i usluga biti veći za oko 10 milijardi dinara od plana, izdvajanja za subvencije takođe za 10 milijardi dinara, a socijalna davanja do pet miljardi dinara.
Petrović je kazao da će uspešno ostvarenje budžeta u 2013. godini prvenstveno zavisiti od kretanja javnih rashoda odnosno sposobnosti da se rashodi drže u predviđenom okviru.
Ocenjujući nacrt fiskalne strategije Ministarstva finansija do 2015. godine, Petrović je kazao da je pozitivno što je prihvaćena oštra putanja smanjenje budžetskog deficita koja obezbeđuje kontrolu rasta javnog duga.
"Problem je što će u 2013. godini biti iscrpljeni efekti osnovih mera koje su preduzete, a to su ograničenje rasta plata i penzija i povećanje poreza, tako da je za dalje smanjenje deficita neophodno preduzeti nove mere na rashodnoj strani već u 2013", kazao je on.
Fiskalna strategija, dodao je Petrović, predlaže neke strukturne mere, ali je problem što ne daje konkretan plan tih mera i dinamiku njihovog ispunjenje.
Petrović je kazao i da je predlog Fiskalnog saveta da se u okviru tih mera urade reforma javnih preduzeća, sistema subvencija, socijalne zaštite i penzijska reforma sa povećanjem starosne granice za penionisanje žena i umanjenjem penzije za šest odsto za svaku godinu penzionisanja pre regularne starosne dobi, odnosno uvećanjem za isti procenat za penzionisanje posle regularne starosne dobi.
Budžet i fiskalna strategija treba da obezbede zaokret u 2013. godini i time da srpeče potencijalnu krizu javnog duga, kazao je on i dodao da će javni dug na kraju 2012. godine premašiti 60 odsto BDP-a, a deficit budžeta biće 6,7 odsto BDP-a, što je neodrživo.
(Beta Foto Beta Miloš Miškov)
