Država Srbija je "prelikvidna" i možda je trenutak da restrukturira svoj spoljni dug uzimanjem povoljnijih kredita, kaže ekonomista Miroslav Zdravković.
"Ako je takav trenutak da su kamate u svetu na izuzetno niskom nivou, i ako postoje uslovi da se kompletan spoljni dug restrukturira, onda jeste vreme da se, ako je to moguće, država zaduži po znatno nižim kamatama da bi vratila dospevajuće dugove", rekao je Zdravković, urednik Makroekonomija.org, agenciji Beta u vezi inicijative ministra finansija Mlađana Dinkića.
Procenio je da će država biti likvidna (imati para u budžetu) do kraja ove godine i da je samo pitanje u kojoj meri će se novac preusmeriti za prevremenu otplatu duga.
Po rečima Zdravkovića, ako je februara javni dug porastao za 1,5 milijardu evra, a deficit je bio 28 milijardi dinara, neto ostatak je toliko veliki da država može da do kraja godine finansira deficit (minus između poreskih prihoda i troškova) i da deo likvidnih sredstava utroši za prevremenu otplatu duga.
On je naveo da februarski podaci pokazuju da su jedino izdaci za kamatu povećani za 110 odsto, dok su svi ostali rashodi pod kontrolom.
"Pri rastu ukupne javne potrošnje od 3,2 milijarde dinara, u prva dva meseca ove godine rashodi za kametu su porasli za 6,8 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. Kada se isključe izdaci za kamatu, javna potrošnja je opala za 3,5 milijarde dinara", rekao je Zdravković.
Po njegovim rečima, izdaci za kamatu su, sa šest milijardi u prva dve meseca prošle godine, januara i februara ove godine porasli na 12,8 milijardi.
Ti izdaci su, precizirao je, veći od rashoda za kupovinu robe i za plaćanje usluga, subvencija, trensfera ostalim nivoima vlasti, a, skoro da su veći i od rashoda za socijalnu zaštitu.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
Procenio je da će država biti likvidna (imati para u budžetu) do kraja ove godine i da je samo pitanje u kojoj meri će se novac preusmeriti za prevremenu otplatu duga.
Po rečima Zdravkovića, ako je februara javni dug porastao za 1,5 milijardu evra, a deficit je bio 28 milijardi dinara, neto ostatak je toliko veliki da država može da do kraja godine finansira deficit (minus između poreskih prihoda i troškova) i da deo likvidnih sredstava utroši za prevremenu otplatu duga.
On je naveo da februarski podaci pokazuju da su jedino izdaci za kamatu povećani za 110 odsto, dok su svi ostali rashodi pod kontrolom.
"Pri rastu ukupne javne potrošnje od 3,2 milijarde dinara, u prva dva meseca ove godine rashodi za kametu su porasli za 6,8 odsto u odnosu na isti period 2012. godine. Kada se isključe izdaci za kamatu, javna potrošnja je opala za 3,5 milijarde dinara", rekao je Zdravković.
Po njegovim rečima, izdaci za kamatu su, sa šest milijardi u prva dve meseca prošle godine, januara i februara ove godine porasli na 12,8 milijardi.
Ti izdaci su, precizirao je, veći od rashoda za kupovinu robe i za plaćanje usluga, subvencija, trensfera ostalim nivoima vlasti, a, skoro da su veći i od rashoda za socijalnu zaštitu.
(Beta, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock)
