Umesto Srbije mnogo verovatnija destinacija kapitala srpskih biznismena u kuparskim bankama biće Švajcarska.
Oporezivanje štednje u bankama na Kipru, kao mera pomoći u borbi protiv ekonomske krize, usloviće pomeranje kapitala, pa i srpskog, na neke sigurnije ili "of šor" destinacije, ali ne i njegov povratak u Srbiju, ocenili su danas ekonomisti u izjavama Tanjugu.
Oni, takođe, smatraju da postoji potencijalna opasnost da zbog straha od sličnih mera počne povlačenje depozita i iz drugih zemalja Evropske unije teže pogođenih krizom.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je da bi kapital iz kiparskih banaka mogao da se preseli na sigurnije destinacije kao što je Švajcarska jer, prema njegovim rečima, evro je počeo malo da gubi na valutnim berzama, a investitori postavljaju pitanje da li bi ovakva mera mogla da se uvede i u nekoj od zemalja periferije EU, kao što su Španija i Italija.
"Novac bi po tradiciji mogao da jednim delom ode u Švajcarsku, odnosno u franak koji još uvek važi kao sigurna luka, bez obzira na slabe mogućnosti za rast jer je švajcarska centralna banka fiksirala gornju granicu za franak, ali on opet drži vrednost", rekao je Grubišić.
Kako je istakao, deo kapitala može da ode i u zlato i slične alternative, takozvane sigurne luke, gde ni centralna banka ni država ne mogu da donesu sličan propis kao na Kipru.
Grubišić je naveo i da, šire posmatrano, dešavanja na Kipru neće imati posledice po Srbiju, ali će najviše pogoditi poverenje u evro i članice evrozone.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenio je da mere primenjene na Kipru mogu da poljuljaju poverenje štediša u bankama zemalja koje su pod monitoringom Evropske komisije i sprovode mere štednje poput Španije, Portugala i Italije.
"To može da izazove neku vrstu stampeda prema tim bankama, u potpunosti kolabira bankarske sistema u tim zemljama i izazove finansijski krah tih zemalja", rekao je Đogović.
Kako je naveo, ako bi se desio takav negativni scenario, to bi imalo posledice i na bankarski sektor u Srbiji.
"Nadam se da do toga neće doći i da će se ta vrata krize, sa ovim merama zatvoriti na Kipru, da to ne bi trebalo da ode na kontinentalne delove EU. U suprotnom verujem, da će te mere biti poništene, jer to svakako nije u interesu EU, ukoliko bi se desilo isisavanje sredstava sa bankovnih računa, onda bi te mere imale samo kontraefekat", naveo je Đogović.
Prema njegovim rečima, kapital iz kiparskih banaka koji tamo imaju srpski privrednici, ako bude njegovog povlačenja, sigurno se neće vratiti u Srbiju, već u neke druge "of šor" zone.
Da ovaj problem nije pogodio samo vlasnike računa pokazuje i podatak koji je preneo Skaj njuz da je Britanska vojska poslala avion sa milion evra radi isplate britanskih vojnika na ostvru, jer su elektronske transakcije još zamrznute,
(MONDO/Agencije Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
Oni, takođe, smatraju da postoji potencijalna opasnost da zbog straha od sličnih mera počne povlačenje depozita i iz drugih zemalja Evropske unije teže pogođenih krizom.
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić ocenio je da bi kapital iz kiparskih banaka mogao da se preseli na sigurnije destinacije kao što je Švajcarska jer, prema njegovim rečima, evro je počeo malo da gubi na valutnim berzama, a investitori postavljaju pitanje da li bi ovakva mera mogla da se uvede i u nekoj od zemalja periferije EU, kao što su Španija i Italija.
"Novac bi po tradiciji mogao da jednim delom ode u Švajcarsku, odnosno u franak koji još uvek važi kao sigurna luka, bez obzira na slabe mogućnosti za rast jer je švajcarska centralna banka fiksirala gornju granicu za franak, ali on opet drži vrednost", rekao je Grubišić.
Kako je istakao, deo kapitala može da ode i u zlato i slične alternative, takozvane sigurne luke, gde ni centralna banka ni država ne mogu da donesu sličan propis kao na Kipru.
Grubišić je naveo i da, šire posmatrano, dešavanja na Kipru neće imati posledice po Srbiju, ali će najviše pogoditi poverenje u evro i članice evrozone.
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja Saša Đogović ocenio je da mere primenjene na Kipru mogu da poljuljaju poverenje štediša u bankama zemalja koje su pod monitoringom Evropske komisije i sprovode mere štednje poput Španije, Portugala i Italije.
"To može da izazove neku vrstu stampeda prema tim bankama, u potpunosti kolabira bankarske sistema u tim zemljama i izazove finansijski krah tih zemalja", rekao je Đogović.
Kako je naveo, ako bi se desio takav negativni scenario, to bi imalo posledice i na bankarski sektor u Srbiji.
"Nadam se da do toga neće doći i da će se ta vrata krize, sa ovim merama zatvoriti na Kipru, da to ne bi trebalo da ode na kontinentalne delove EU. U suprotnom verujem, da će te mere biti poništene, jer to svakako nije u interesu EU, ukoliko bi se desilo isisavanje sredstava sa bankovnih računa, onda bi te mere imale samo kontraefekat", naveo je Đogović.
Prema njegovim rečima, kapital iz kiparskih banaka koji tamo imaju srpski privrednici, ako bude njegovog povlačenja, sigurno se neće vratiti u Srbiju, već u neke druge "of šor" zone.
Da ovaj problem nije pogodio samo vlasnike računa pokazuje i podatak koji je preneo Skaj njuz da je Britanska vojska poslala avion sa milion evra radi isplate britanskih vojnika na ostvru, jer su elektronske transakcije još zamrznute,
(MONDO/Agencije Foto Ilustracija Guliver Getty Thinkstock)
