Članstvo Srbije u svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) ne znači automatski i uvođenje genetski modifikovanih organizama (GMO) u zemlju, već šalje pozitivan signal investitorima, garantuje stabilnost i omogućava pristup tržištima 159 zemalja članica, izjavio je danas ministar trgovine Rasim Ljajić.

"Kad neko kod nas pomene članstvo Srbije u STO uvek u medijima neko uperi prstom i kaže - on je za GMO. Sve što se traži od nas je da nema restrikcije u pogledu prometa, a nama ostaje da odredimo način kontrole, možemo da donesemo interna pravila koja su u našem interesu", rekao je Ljajić u Privrednoj komori Srbije (PKS) .

On je, na konferenciji o razmeni iskustava u procesu pristupanja STO, naglasio da ako Srbija hoće u Evropsku uniju - bez ovoga ne može, i objasnio da "pregovori o pristupu STO nisu pregovori o pravilima, jer su ona već doneta i mi ih možemo prihvatiti ili ne".

Prema njegovim rečima, zastupanje teze da ulazak u STO automatski znači i uvođenje GMO nije samo neznanje, već i nečiji interes da Srbija ostane izolovana.

"Ostajemo jedina zemlja u Evropi, pored Belorusije, koja neće biti u STO. Nećemo dozvoliti GMO u Srbiji. Hoćemo strogu kontrolu", poručio je Ljajić.

Izvršni direktor IDEAS centra iz Ženeve, Nikolas Imboden, rekao je da narod u Švajcarskoj takođe ne voli GMO, ali da za razliku od većine zemalja u svetu SAD misle da je GMO budućnost njihove poljoprivrede.

Prema pravilima STO neka zemlja može zabraniti GMO, ali tek ako postoje naučni dokazi da je GMO loš, a takvi dokazi za sada ne postoje, kazao je on.

Imboden je ukazao da ukoliko neka država članica zamoli drugu zemlju koja je u procesu pristupanja da promeni propise o GMO, ova to ne mora da prihvati, ali neće postati članica sve dok se sve zemlje članice s tim ne saglase.

"Ne možete da uvedete zabranu, ali možete složenom procedurom, insistiranjem da na proizvodima s GMO bude jasno obeleženo o kakvim se proizvodima radi da učinite uvoz takvih proizvoda teškim, komplikovanim i neisplativim", rekao je on.

U Švajcarskoj, dodao je, postoji zabrana proizvodnje GMO a u prodavnicama se ne mogu pronaći proizvodi sa GMO upravo zato što ih građani ne vole i ne kupuju.

STO danas broji 159 država članica a 25 zemalja se nalazi uprocesu pristupanja, koji se odvija po utvrđenim pravilima - u okviru multilateralnih i bilateralnih pregovora.

Srbija je do sada potpisala bilateralne protokole o pristupu tržištu robe i usluga s Norveškom, Hondurasom, Japanom, Korejom, EU, Kanadom, Švajacarskom, Ekvadorom, Kinom, Salvadorom, Meksikom i Panamom. Bilateralni pregovori okončani su i sa Dominikanskom Republikom.

Još se vode pregovori sa SAD, Brazilom, Indijom i Ukrajinom.

Članstvo u STO se ne dobija nego se ostvaruje sistemskim prilagođavanjem međunarodnim pravilima.

Rusiji je za to trebalo oko 18 godina, Kini više od 15 godina, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji oko šest godina.

U radu današnjeg skupa učestvovali su i predsednik PKS Miloš Bugarin, zamenik ambasadora Švajcarske Žan Lui Eš, zamenik direktora Departmana za trgovinske pregovore Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije Ekaterina Majorova, profesor Ekonomskog fakulteta u Podgorici Gordana Đurović.

(Tanjug, foto: Beta/Milan Obradović)