Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković kaže da bi do pada kamatnih stopa na kredite u devizama došlo ukoliko bi banke snizile kamatne stope na štednju.
"S obzirom na izuzetno visok nivo devizne štednje, banke imaju prostora za takvo sniženje", rekla je ona u intervjuu za novi broj magazina "Biznis".
Tabakovićeva je navela da dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou.
"Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise (koje izdaje Ministarstvo finansija), i to čak za oko četiri procentna poena, uprkos povećanju referentne kamatne stope NBS", kazala je ona.
Guvernerka je izrazila zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima procesa dinarizacije, jer je porastao procenat dinarskih plasmana stanovništva u bankama sa 21,6 odsto januara 2010. na 35,8 odsto februara 2013.
"Učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu povećano je u poslednje četiri godine sa 2,7 odsto (februar 2009.) na 18,1 odsto (februar 2013.)", rekla je Tabaković i podsetila da je povećana i ročnost dinarskih hartija od vrednosti sa pet na sedam godina.
Kao jedini segment u kojem nema većeg napretka u dinarizaciji je štednja stanovništva, jer je oko 98 odsto ukupne štednje građana u stranoj valuti, što je, prema njenom mišljenju, delimično posledica negativnog iskustva sa hiperinflacijom iz 90-ih godina prošlog veka.
Konkurentnost srpske privrede ne zavisi od nominalnog već od realnog deviznog kursa, istakla je guvernerka NBS povodom ocena da izvozu šteti što je dinar precenjen.
"Ako dinar previše oslabi, to se po pravilu preliva na domaće cene nakon određenog perioda, a kao krajnji rezultat imate izostanak poboljšanja cenovne konkurentnosti uz narušavanje makroekonomske stabilnosti. Višedecenijsko iskustvo koje imamo u Srbiji pokazuje da se na taj način privredi više nanosi štete nego koristi", kazala je Tabakovićeva.
Ona je dodala da se ne slaže sa stavom da slabost privrede mora da vodi stalnom slabljenju valute.
"Kurs zavisi od odnosa ponude i tražnje za devizama. Ako nema viška dinara kojima će se kupovati devize, slabljenje dinara nije nužnost kao što tvrde pojedini ekonomisti. Makroekonomska stabilizacija je najpoželjnija upravo u slaboj privredi, jer se time obaraju rizik zemlje i troškovi zaduživanja, a uslovi poslovanja generalni čine stabilnijim. To je jedini način da se privreda ojača na duži rok", ocenila je Tabakovićeva.
Za Srbiju je, po njenim rečima, poželjan aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer bi se njime pružila dodatna garancija stranim investitorima da Srbija vodi odgovornu i održivu makroekonomsku politiku.
"Taj aranžman ne podrazumeva novo zaduživanje države, već isključivo nadzornu i savetodavnu ulogu ove institucije. Srbiji MMF nije neophodan radi povlačenja novih kredita od te institucije, jer je sadašnji nivo deviznih rezervi od 11,8 milijardi evra, više nego dovoljan", rekla je guvernerka NBS.
Govoreći o bankama, ona je navela da prostor za ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji i dalje postoji, ali da "do sada nije bilo konkretnih zvaničnih zahteva ili preuzimanja inicijative od strane banaka ili drugih zainteresovanih lica koji bi ukazali na ukrupnjavanje u bankarskom sektoru Srbije u bliskoj budućnosti".
Tabakovićeva je kazala da istovremeno postoji interesovanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za osnivanje banke u Srbiji i da je tim povodom održano je nekoliko sastanaka, ali da do danas NBS nije podnet zvaničan zahtev za dobijanje preliminarnog odobrenja, odnosno dozvole za rad.
(Beta, foto: MONDO/Petar Stojanović)
Tabakovićeva je navela da dinarske kamatne stope u Srbiji na duže staze mogu pasti tek kada se inflacija stabilizuje na niskom nivou.
"Poslednjih meseci smo videli da je upravo pad inflatornih pritisaka, pre svega zbog stabilizacije kursa, doveo do znatnog pada kamatnih stopa na trezorske zapise (koje izdaje Ministarstvo finansija), i to čak za oko četiri procentna poena, uprkos povećanju referentne kamatne stope NBS", kazala je ona.
Guvernerka je izrazila zadovoljstvo dosadašnjim rezultatima procesa dinarizacije, jer je porastao procenat dinarskih plasmana stanovništva u bankama sa 21,6 odsto januara 2010. na 35,8 odsto februara 2013.
"Učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu povećano je u poslednje četiri godine sa 2,7 odsto (februar 2009.) na 18,1 odsto (februar 2013.)", rekla je Tabaković i podsetila da je povećana i ročnost dinarskih hartija od vrednosti sa pet na sedam godina.
Kao jedini segment u kojem nema većeg napretka u dinarizaciji je štednja stanovništva, jer je oko 98 odsto ukupne štednje građana u stranoj valuti, što je, prema njenom mišljenju, delimično posledica negativnog iskustva sa hiperinflacijom iz 90-ih godina prošlog veka.
Konkurentnost srpske privrede ne zavisi od nominalnog već od realnog deviznog kursa, istakla je guvernerka NBS povodom ocena da izvozu šteti što je dinar precenjen.
"Ako dinar previše oslabi, to se po pravilu preliva na domaće cene nakon određenog perioda, a kao krajnji rezultat imate izostanak poboljšanja cenovne konkurentnosti uz narušavanje makroekonomske stabilnosti. Višedecenijsko iskustvo koje imamo u Srbiji pokazuje da se na taj način privredi više nanosi štete nego koristi", kazala je Tabakovićeva.
Ona je dodala da se ne slaže sa stavom da slabost privrede mora da vodi stalnom slabljenju valute.
"Kurs zavisi od odnosa ponude i tražnje za devizama. Ako nema viška dinara kojima će se kupovati devize, slabljenje dinara nije nužnost kao što tvrde pojedini ekonomisti. Makroekonomska stabilizacija je najpoželjnija upravo u slaboj privredi, jer se time obaraju rizik zemlje i troškovi zaduživanja, a uslovi poslovanja generalni čine stabilnijim. To je jedini način da se privreda ojača na duži rok", ocenila je Tabakovićeva.
Za Srbiju je, po njenim rečima, poželjan aranžman iz predostrožnosti s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), jer bi se njime pružila dodatna garancija stranim investitorima da Srbija vodi odgovornu i održivu makroekonomsku politiku.
"Taj aranžman ne podrazumeva novo zaduživanje države, već isključivo nadzornu i savetodavnu ulogu ove institucije. Srbiji MMF nije neophodan radi povlačenja novih kredita od te institucije, jer je sadašnji nivo deviznih rezervi od 11,8 milijardi evra, više nego dovoljan", rekla je guvernerka NBS.
Govoreći o bankama, ona je navela da prostor za ukrupnjavanje bankarskog sektora u Srbiji i dalje postoji, ali da "do sada nije bilo konkretnih zvaničnih zahteva ili preuzimanja inicijative od strane banaka ili drugih zainteresovanih lica koji bi ukazali na ukrupnjavanje u bankarskom sektoru Srbije u bliskoj budućnosti".
Tabakovićeva je kazala da istovremeno postoji interesovanje iz Ujedinjenih Arapskih Emirata za osnivanje banke u Srbiji i da je tim povodom održano je nekoliko sastanaka, ali da do danas NBS nije podnet zvaničan zahtev za dobijanje preliminarnog odobrenja, odnosno dozvole za rad.
(Beta, foto: MONDO/Petar Stojanović)
