I ekonomski stručnjaci su podeljeni oko toga da li je država, u kojoj se ne sprovode reforme, troškovi rastu a poreski prihodi padaju, blizu ekonomskog kolapsa.
Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmakov, izjavio je danas da postoji stvaran rizik od bankrota javnih finansija u Srbiji, dok ekonomista Miroslav Zdravkoić kaže da država nikako nije pred bankrotom s obzirom da na računima ima više od 260 milijardi dinara i da može da servisira dugove.
Altiparmakov je rekao u emisiji Stav na TV Prva da je studija Međunarodnog monetarnog fonda sa podacima o tranzicionim zemljama u razvoju, od Drugog svetskog rata do sada, pokazala da je veći broj zemalja u razvoju čiji su dugovi, kao sada u Srbiji, dostigli 60 odsto bruto domaćeg proizvoda bankrotirao na ovaj ili onaj način, dok je mali broj njih uspeo da izbegne bankrot.
"Rizik od bankrota javnih finansija je veoma stvaran i realan", istakao je on.
Altiparmakov je kazao da se problem u reformama javnih finansija akumulira posebno od 2006. godine, kao i u prethodnih 13 godina, jer se u tranziciji troši više nego što se proizvodi.
Srbija je, kako je rekao, od 2008. od najmanje zaduženih zemalja u regionu stigla na drugo mesto odmah posle Mađarske i taj trend će pre ili kasnije postati neizdrživ.
On je naglasio da zbog svega toga potrošnja u društvu mora da se uskladiti sa tim problemom i opet zatražio zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru.
Srbija za plate i penzije u javnom sektoru je negativan rekorder u Evropi po izdvajanju BDP - a i da privatna ekonomija, koja mora da bude motor razvoja privrede, ne može da izdrži ovakav javni sektor i da je neminovnost da se zamrznu plate i penzije, rekao je Altiparmakov.
On je dodao da ne zna kada će do toga doći.
Glavni urednik portala Makroekonomija i ekonomista Miroslav Zdravković je, sa druge strane, ocenio da Srbija nije ni sada pred bankrotom, kao što nije bila ni prošle godine, kada je počela priča o tome.
Zdravković je rekao da Srbija sa 260 milijardi na računima, u odnosu na ranijih 140, ima manji rizik od bankrota, kao i da sa tim novcem može da prevremeno vraća dugove i finansira deficit.
On je kazao da parola: biće bankrot - povećajmo poreze nije dobar i da je njegov stav suprotan, jer povećanje poreza znači pad privredne aktivnosti i "grčki scenario".
Zdravković je ocenio da Ministarstvo finansija savršeno kontroliše javne finansije i da je tu "za čistu peticu".
Fiskalni savet, za koij se ispostavilo da ima realnije procene ishoda u srpskoj ekonomiji od Ministarstva finansija, pre nekoliklo dana je saopštio da su javne finansije u Srbiji u vrlo lošoj poziciji i da je neophodno što ranije usvojiti rebalans budžeta, koji će morati da sadrži i mere za kontrolu penzija i plata u javnom sektoru.
Ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić je ovoga meseca prvo najavio mere državne štednje jer su podbacili poreski prihodi u prvom tromesečju ali "zbog toga neće biti potreban rebalans budžeta", da bi posle pres konferencije Fiskalnog saveta izjavio da će rebalansa ipak biti i to za mesec,dva "umesto planiranog u septembru".
Fiskalni deficit će u 2013. umesto planiranih 3,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) premašiti 5,5 odsto BDP-a, dok je javni dug već iznad 60 odsto, a nastaviće da raste tokom ove i u narednoj godini, upozoravaju u Fiskalnom savetu.
Pre desetak dana posetu Srbiji završila je i misija Međunarodnog monetarnog fonda. Iako je pre njenog dolaska iz Vlade najavljivano da će biti reči o novom aranžmanu "iz predostrožnosti", posle tihog odlaska delegacije u Vašington, poseta se najednom predstavila samo kao "redovan pregled" srpskih javnih finansija a o aranžmanu će biti reči "najesen".
(Tanjug/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)
Altiparmakov je rekao u emisiji Stav na TV Prva da je studija Međunarodnog monetarnog fonda sa podacima o tranzicionim zemljama u razvoju, od Drugog svetskog rata do sada, pokazala da je veći broj zemalja u razvoju čiji su dugovi, kao sada u Srbiji, dostigli 60 odsto bruto domaćeg proizvoda bankrotirao na ovaj ili onaj način, dok je mali broj njih uspeo da izbegne bankrot.
"Rizik od bankrota javnih finansija je veoma stvaran i realan", istakao je on.
Altiparmakov je kazao da se problem u reformama javnih finansija akumulira posebno od 2006. godine, kao i u prethodnih 13 godina, jer se u tranziciji troši više nego što se proizvodi.
Srbija je, kako je rekao, od 2008. od najmanje zaduženih zemalja u regionu stigla na drugo mesto odmah posle Mađarske i taj trend će pre ili kasnije postati neizdrživ.
On je naglasio da zbog svega toga potrošnja u društvu mora da se uskladiti sa tim problemom i opet zatražio zamrzavanje plata i penzija u javnom sektoru.
Srbija za plate i penzije u javnom sektoru je negativan rekorder u Evropi po izdvajanju BDP - a i da privatna ekonomija, koja mora da bude motor razvoja privrede, ne može da izdrži ovakav javni sektor i da je neminovnost da se zamrznu plate i penzije, rekao je Altiparmakov.
On je dodao da ne zna kada će do toga doći.
Glavni urednik portala Makroekonomija i ekonomista Miroslav Zdravković je, sa druge strane, ocenio da Srbija nije ni sada pred bankrotom, kao što nije bila ni prošle godine, kada je počela priča o tome.
Zdravković je rekao da Srbija sa 260 milijardi na računima, u odnosu na ranijih 140, ima manji rizik od bankrota, kao i da sa tim novcem može da prevremeno vraća dugove i finansira deficit.
On je kazao da parola: biće bankrot - povećajmo poreze nije dobar i da je njegov stav suprotan, jer povećanje poreza znači pad privredne aktivnosti i "grčki scenario".
Zdravković je ocenio da Ministarstvo finansija savršeno kontroliše javne finansije i da je tu "za čistu peticu".
Fiskalni savet, za koij se ispostavilo da ima realnije procene ishoda u srpskoj ekonomiji od Ministarstva finansija, pre nekoliklo dana je saopštio da su javne finansije u Srbiji u vrlo lošoj poziciji i da je neophodno što ranije usvojiti rebalans budžeta, koji će morati da sadrži i mere za kontrolu penzija i plata u javnom sektoru.
Ministar finansija i ekonomije Mlađan Dinkić je ovoga meseca prvo najavio mere državne štednje jer su podbacili poreski prihodi u prvom tromesečju ali "zbog toga neće biti potreban rebalans budžeta", da bi posle pres konferencije Fiskalnog saveta izjavio da će rebalansa ipak biti i to za mesec,dva "umesto planiranog u septembru".
Fiskalni deficit će u 2013. umesto planiranih 3,6 odsto bruto-domaćeg proizvoda (BDP) premašiti 5,5 odsto BDP-a, dok je javni dug već iznad 60 odsto, a nastaviće da raste tokom ove i u narednoj godini, upozoravaju u Fiskalnom savetu.
Pre desetak dana posetu Srbiji završila je i misija Međunarodnog monetarnog fonda. Iako je pre njenog dolaska iz Vlade najavljivano da će biti reči o novom aranžmanu "iz predostrožnosti", posle tihog odlaska delegacije u Vašington, poseta se najednom predstavila samo kao "redovan pregled" srpskih javnih finansija a o aranžmanu će biti reči "najesen".
(Tanjug/MONDO, ilustracija: Guliver/Getty Images/Thinkstock/MONDO)
