Automatski stečaj dao je određene rezultate i doprineo rasvetljavanju problema u nekim bankama, a naročito Agrobanci, ocenio je docent na Pravnom fakutetu u Beogradu Branko Radulović.
"Sad se vraćaju sva ta zombi preduzeća tamo gde su bila pre četiri godine, što nema smisla", naveo je on u izjavi za portal EurAktiv Srbija.
Kako je rekao, automatski stečaj je u pravnom smislu imao problema, ali je u prvom talasu aktiviranja tog mehanizma, 80 odsto imovine blokiranih preduzeća završilo u stečaju.
Radulović je objasnio da veliki broj tih preduzeća nije imao nikakvu imovinu, niti su poverioci i dužnici bili zainteresovani da pokrenu stečaj.
"Sam postupak automatskog stečaja je bio relativno uspešan i to pitanje će morati ponovo da se rešava", ocenio je on.
Radulović, koji je učestvovao u pisanju važećeg zakona o stečaju iz 2010. godine, takođe je rekao da će stečaj sve više biti tema u Srbiji pošto će veliki broj preduzeća, a naročito onih u restukturiranju, završiti u stečaju.
Komentarišući efekte novog zakona o stečaju, on je naveo da su rezultati "relativno dobri, stečaj je ubrzan, a stepen namirenja je relativno visok".
Novi zakon je, kako je rekao, omogućio da reorganizacija preduzeća bude završena za dva meseca, pod uslovom da je dobro pripremljena.
Povodom primedbi stranih investitora da odabir stečajnih upravnika nije transparentan i da pojedini upravnici vode deset predmeta, a neki nijedan, on je naveo da je po tom pitanju zakon veoma precizan.
Zakon je, kako je ocenio, "veoma dobro odrađen" jer je predvideo nasumičan izbor stečajnih upravnika, osim ako je reč o kompleksnom slučaju koji sud dodeljuje iskusnijem upravniku.
"Međutim, ono što se kod nas događa jeste da se takav mehanizam zloupotrebljava, te da je izuzetak postao pravilo", naveo je Radulović.
On je naglasio i da aktuelni zakon omogućava da sami poverioci, ako nisu zadovoljni radom postavljenog stečajnog upravnika, traže imenovanje drugog upravnika.
