U bankama je ovaj posao nemoguće obaviti, jer one rade samo sa papirnim novčanicama, ali u retkim menjačnicama radnici će za jedan evro da ponude 30 odsto manje, između 70 i 80 dinara.

Poslovi razmene deviza između velikih igrača poput Narodne banke Srbije i poslovnih banaka odvijaju se isključivo uz korišćenje papirnatog novca.

"Samim tim, ni menjačnice, koje su s bankama usko povezane, uglavnom nemaju interes da se zatrpavaju kovanicama jer posle nemaju načina da ih se otarasu", objašnjavaju u bankama.

Menjačnice nisu obavezne da primaju novčiće neke strane valute, ali retke to ipak čine. Kako su menjači svesni da su usluge menjanja stranog sitnog kovanog novca potrebnije građanima nego njima, oni diktiraju uslove pod kojima to rade.

"Za jedan evro u metalu dajemo 80 dinara iako je tržišna vrednost evra tridesetak dinara veća. Za ovakve transakcije ne izdajemo račun zbog toga što se ova uluga obavlja po specijalnom, a ne po tekućem kursu", rekli su za "24 sata" u menjačnicama.

Za deset evra, građani koji nisu potrošili sve kovanice na odmoru, dobiće od 700 do 800 dinara umesto realne vrednosti od oko 1.130 dinara. Količina novca koju će dobiti za evro zavisi od toga koju menjačnjicu koja je rada da im izađe u susret građani posete.