Napunili ste korpu, stigli na kasu, kad ono tamo, ako hoćete kesu morate da se "ispružite" za još dva dinara!
Za potrošača, koji kad uđe u prodavnicu i vidi cene koje iz dana u dan rastu, ovo je samo još jedan udarac na već tanušni budžet, zato i ne čudi što su mnogi ovaj novi običaj propratili s negodovanjem.
Trgovci se, sa svoje strane, pravdaju da su razlozi naplaćivanja kesa isključivo ekološki, ne ekonomski.
"Ideja je motivisanje potrošača da koriste manje kesa. Rezultati pojedinih istraživanja sprovedenih u Srbiji su pokazali da jedan potrošač u proseku iskoristi sedam kesa dnevno. Njihovom simboličnom cenom, naveli smo potrošače da se zapitaju da li im je toliko kesa zaista potrebno", objasnila nam je PR menadžer "Delhaize Europe", Martina Petrović.
Ovakva praksa nije novost u zemljama iz regiona. U Hrvatskoj je, na primer, trgovinama potpuno zabranjeno besplatno deljenje kesa kupcima, a posebnim pravilnikom je propisano da one moraju da se prodaju po ceni od najmanje dve kune po komadu (oko 30 dinara).
Slična situacija je i u BiH i u Makedoniji, sve u cilju smanjenja korišćenja plastičnih kesa koje predstavljaju najveći deo otpada u urbanim sredinama.
"U Srbiji zakon ne precizira da li neki trgovac sme ili ne sme da prodaje kese kupcima koji su već u njegovom objektu potrošili novac na proizvode, ali ono za šta nema pravnog osnova je prodaja kesa sa reklamom, odnosno logoom tog trgovca, jer onda kupac plaća i nosi po gradu nečiji promotivni materijal, što je u najmanju ruku nemoralno", objasnio nam je Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Koje alternative trgovci nude potrošačima, kao i koliki je problem sa plastičnim kesama, pogledajte u našem video prilogu.
