Narodna banka Srbije (NBS) uputila je apel bankama da kamate koje budu nudili na deviznu štednju uoči Svetskog dana štednje, ne budu veće od onih koje nude tokom godine da se ne bi narušila stabilnost finasijskog sistema.
Dodaje se da će NBS, ukoliko ponašanje pojedinih banaka ne bude u skladu sa postulatima održavanja finansijske stabilnosti, biti prinuđena da posegne za određenim regulatornim merama koje joj stoje na raspolaganju, kako bi se zadržala sigurnost štednih uloga građana i stvorili održivi uslovi i za pad kamatnih stopa na bankarske usluge.
NBS je pozvala banke da borbu za klijente i povećanje štednje usmere na poboljšanje uslova, širenje lepeze bankarskih proizvoda i obogaćivanje ponude štedišama.
"Uprkos globalnoj ekonomskoj krizi, na našem tržištu je i dalje prisutan trend rasta dinarske i devizne štednje građana, koji je usledio i pored pada kamatnih stopa na štedne uloge. U poslednjih godinu dana kamatne stope na štednju u evrima u Srbiji su snižene i njihov nivo je približen stopama koje se mogu dobiti za štednju u zemljama u okruženju, ali su one i dalje više u poređenju sa okruženjem", konstatovala je NBS.
U saopštenju se navodi da je prosečna kamatna stopa na štednju u evrima oročenu na period do godinu dana u Srbiji u avgustu porošle godine bila 4,28 odsto, a u istom mesecu ove godine 2,72 odsto, dok je u BiH to bilo 2,57 odsto, a sada je 2,31 odsto, u Rumuniji su ove kamatne stope za isti period oročavanja smanjene sa 3,44 na 2,45, u Mađarskoj sa 2,45 odsto na 1,53 odsto.
Istovremeno u Makedoniji je kamata na kratkoročne depozite smanjena sa 2,40 na 1,70 odst, a u Hrvatskoj sa 2,90 na 2,29 odsto, navela je NBS.
NBS ocenjuje da je, nakon njenog apela i odgovornijeg ponašanja banaka, postignut značajan stepen racionalizacije u smislu snižavanja nivoa kamatnih stopa, mada su one i dalje vrlo konkurentne, što je verovatno i razlog za štednju nerezidenata u bankama.
"Cilj ovogodišnjeg apela NBS-a nije postizanje minimalnih kamatnih stopa na štedne uloge, već njihovo prilagođavanje realnim mogućnostima od strane banaka. S obzirom na to da trošak izvora sredstava diktira i cenu bankarskih kredita, ovakvo ponašanje banaka svakako je i neophodan preduslov za pad kamatnih stopa koje banke zaračunavaju građanima i privredi na sve vrste svojih usluga", dodaje se u saopštenju.
Kako je navedeno, određeni rezultati su već vidljivi ako se ima u vidu da je u prethodnih godinu dana kod indeksiranih novoodobrenih kredita privredi kamatna stopa u proseku smanjena za preko dva odsto, dok je trošak dinarskih kredita privredi u istom periodu snižen za više od jednog procentnog poena.
"Sa aspekta stabilnosti finansijskog sistema, od velikog značaja je postizanje šire disperzije štednih uloga i ravnomernijeg zanavljanja štednje tokom cele godine, umesto trenutne koncentracije na period oko Svetskog dana štednje", naglašava se u saopštenju.
NBS ističe i da koncentracija ročnosti i dospeća depozita na određeni period u godini dovodi do nepotrebne izloženosti likvidnosnim udarima, a cenu eventualno narušene finansijske stabilnosti plaćaju svi poreski obveznici, kao i ekonomska aktivnost i zaposlenost u zemlji.