Beogradska "Lasta" ponudila je "Autosaobraćaju", čiji su zaposleni potpuno obustavili rad, ugovor o zakupu vozila.
U saopštenju je navedeno da je "Lasta" ugovor ponudila na sastanku organizovanom u gradskoj upravi, na kojem je beogradski prevoznik ponudio i ugovor o kooperaciji.
"To praktično znači da bi "Lasta" za devet ustupljenih autobusa, po svakom vozilu angažovala po dva vozača "Autosaobraćaja", kao i radnu snagu poput mehaničara i limara", saopštava gradska uprava i ocenjuje da će kragujevački preduzetnik bankrotirati ukoliko ne pokuša da sačuva linije, dobijene od ministarstva saobraćaja.
Najstarijem šumadijskom prevozniku, Autosaobraćaju, preti gubitak posla u međugradskom saobraćaju i stečaj, a zaposleni, koji drže u blokadi autobuske stanice u Kragujevcu i Topoli, za takvo stanje optužuju rukovodstva ali i lokalnu samoupravu i državu.
Rešenje se ne nazire, jer je sva imovina Autosaobraćaja stavljena pod hipoteku, izuzev glavne stanice u Kragujevcu, a trenutna dugovanja od 650 miliona dinara premašuju vrednost imovine.
U preduzeću je zaposleno oko 500 radnika, vozni park čine samo četiri autobusa, koliko ima i sindikalnih organizacija.
Dok član gradskog veća za komunalnu delatnost, Zoran Jovanović, tvrdi da je Autosaobraćaj privatna firma, direktor firme Slobodan Sretenović kaže da su gradska uprava i država većinski vlasnici i da od njih očekuje pomoć u rešavanju problema preduzeća koje, smatra on, "zasigurno ima tržište".
"Nema dileme ovo je državna firma, koja je 54 odsto u vlasništvu države", rekao je Sretenović novinarima, i podsetio da je lokalna samuprava postala vlasnik 24 odsto akcija, kada je svoja potraživanja konvertovala u kapital.
Na pitanje da li preduzeću preti stečaj i šta će biti sa imovinom, Sretenović kaže da na to pitanje ne može da odgovori.
"Ako dođe do stečaja poverioci će sigurno imati potraživanja, ali ja mislim da, ipak, treba naći rešenje, a s obzirom na ranija obećanja lokalne samouprave i države verujem da do toga neće doći", navodi Sretenović.
Dodaje da je preduzeće od avgusta prošle godine, od kada je on direktor, ostvarilo prihode od 35 miliona dinara i objašnjava da se radnicima duguje devet plata, jer Autosaobraćaj vraća dugove koje su napravili prethodni rukovodioci.
Na pitanje gde su završila 3,5 miliona evra od prodaje zemljišta na kojem je nekada bila centralna garaža Autosaobraćaja, Sretenović odgovara da je, koliko mu je poznato, jedan mali deo korišćen za isplatu autobusa uzetih na lizing, a bez kojih je preduzeće kasnije ostalo, jer nisu sve rate isplaćene.
Jedan broj zaposlenih u Autosaobraćaju, bez sindikalnih lidera, danas je od lokalne samouprave pokušao da zatraži pomoć, ali im je član gradskog veća za komunalnu delatnost Zoran Jovanović rekao da im grad ništa ne duguje.
Jovanović je rekao da Autosaobraćaju preti gubitak posla u međugradskom prevozu i tvrdi da je to preduzeće privatno.
"Grad u ovom trenutku ne može da nađe rešenje, jer su to linije koje je dodelilo resorno ministarstvo, i ukoliko se desi da Autosaobraćaj izgubi te linije do 1. juna, one će ostati nepokrivene, jer zakon kaže da do novog tendera nema dodele novih linija", kaže on.
Jovanović smatra da je na poslovodstvu firme odgovornost za probleme.
"Svi smo znali da su samo dve stvari važne za Autosaobraćaj - da se isplati socijalni program i da se nađe strateški partner, a rukovodstvo nije radilo ni jedno ni drugo, niti je obezbedilo strateškog partnera, i to je problem", rekao je Jovanović.
Iako je država vlasnik oko 36 odsto kapitala, a lokalna samouprava oko 24 odsto, dok ostatak drže manjinski akcionari, Jovanović tvrdi da je to privatna firma, jer, kako kaže, nema većinskog vlasnika koji može u celoj toj priči da odlučuje, a Nadzorni odbor je konstituisan na osnovu učešća.
On je podsetio da su država i grad postali vlasnici akcija 2011. godine kada je Autosaobraćaju otpisano 500 miliona duga, a zaposlenima povezan radni staž.
"Grad je tada dug pretvorio u kapital da bi spasio, ne Autosaobraćaj, već delatnost. I danas smo spremni da svoje akcije damo bilo kom strateškom partneru, ali nema partnera koji hoće da uđe u firmu sa 500 zaposlenih i osam autobusa", rekao je Jovanović.
Problemi najstarijeg šumadijskog prevoznika počeli su pre više od 10 godina, kada su zaposleni, vlasnici 60 odsto akcija, odlučili da ih poklone tadašnjem direktoru, koji je kasnije uhapšen zbog malverzacija.
