Zmajica iz etno sela

Sanja Knežević je neko ko prkosi ovim brojkama. Rođena je u Aleksandrovcu, zvanje arheologa stekla je u Beogradu, ali se pre sedam godina, nakon studija, vratila u "zaboravljeno selo" Latkovac pokraj Aleksandrovca.

Uspela je uz pomoć porodice da dovede svet u to mestašce: Od malog zaseoka napravila turističku atrakciju – etno selo kao iz bajke. Onda su usledile brojne nagrade i priznanja "Žena za sva vremena", "Cvet za ženu zmaja", pa i titula ambasadorke preduzetništva Srbiju u EU. I sve to postigla je sa manje od 30 godina.

Sanja je skromna devojka i kaže da sebe ne smatra "ženom zmajem" jer svaka žena koja radi na sebi, trudi se da svoj posao radi najbolje što može...onda svakoj od njih može pripasti to priznanje.

Ono što joj je najdraže od svih priznanja je titula ambasadorke preduzetništva.

"Prošlo je dve godine od kako sam dobila to priznanje ali sam i dalje veoma ponosna i svakako imala sam koristi. Putovala sam sa koleginicama više nego što bih inače, posećivala važne konferencije u Evropi, delila svoje iskustvo sa mladima na našim fakultetima. Sklopila sam mnoga poznanstva i , naravno, dovela nove goste u moj slatki Latkovac (ili Slatkovac, kako ga je nazvala jedna od gošći etno sela)

ZAHVALNA PORODICI, OD DRŽAVE SLABA VAJDA

Sanja kaže, put je trnovit...

Kada je počinjala biznis svi su komentarisali: "Važi, dete, ali idi ti kući..."

"Ja se nisam dala, verovala sam u cilj i on se ostvario. Ruinirane kuće porodice Knežević stare 200 godina sagradio je moj čukundeda i njegovi stričevi, braća. Kroz zidove su se mogle videti Latkovačke šume, a krov na kućama nije ni postojao. Želela sam da oživim to mestašce koje ima dušu i istoriju. Projekat rekonstrukcije zaseoka počeo je 2006. godine. Konkurisala sam i dobila tri miliona od Fonda za razvoj i krenula u posao. To je sve što sam dobila sa strane. Adaptacija je trajala nekoliko meseci i jula 2007. stigli su prvi gosti", ponosna je Kneževićeva.

"Niko nije bio spreman da investira u selo koje je umrlo, iz koga stanovnici odlaze, potomci se ne vraćaju da obiđu svoja imanja. Za Latkovac nikada niko nije čuo i zato je jedini način bio da se cela moja porodica kreditno zaduži. Ali mi to ovako gledamo: To je naš životni projekat, zadužujemo se ali i ostavljamo našu zadužbinu koja će , nadam se, živeti još vek, dva..To je bila i prilika da okupimo porodicu koja je raštrkana po čitavom regionu", setna je Sanja.

Iako je u Srbiji tada bilo etno sela ona kaže da je konkurencija nije brinula, jer imala je drugačiju ideju i koncept.

"Znali smo da moramo da uradimo nešto drugačije, pa sam i insistirala da naše etno selo bude stecište kulture i da će nas festivali svakako izdvojiti od drugih."

Naša sagovornica kaže da je vrlo teško organizovati kulturne sadržaje u društvu i državi koje nema razumevanje za nove ideje, inicijative, i da to uglavnom radi iz sopstvenih sredstava. Konkurisala je kod Ministarstva kulture ali je svesna da je i njihov budžet mali, pa je digla ruke.

Sezonu počinje slikarskom kolonijom, organizuje dečji festival etno-muzike, zatim festival klasične muzike i to je nešto na šta je veoma ponosna .

" Mi smo ustvari koorganizatori festivala klasične muzike. Organizator je udruženje građana Cosart" čija je direktorka Katarina Jovanović, bivša direktorka opere Narodnog pozorišta. Mi smo zaduženi za hranu, smeštaj i lepo vreme koje umetnici provedu u Slatkovcu. Drago mi je što smo mogli da ugostimo velika imena kao što je Egon Mihajlović, Marija Jonas, Bojan Zulfikarpašić, Edin Karamazov...", kaže Sanja s neskrivenim ponosom .

Ova mlada preduzetnica posebno je za uspeh zahvalna svojoj porodici koja je prvo sa oduševljenjem prihvatila ideju 25-godišnje Sanje i upustila se u ovu pustolovinu.

"Moj tim je moja porodica. Mama je zadužena za tu dobru hranu kojom su svi oduševljeni. Ona i tata su tu da porazgovaraju sa gostima i učine im boravak prijatnim. Rekla bih da je u ovoj priči "žena zmaj" moja majka koja je puna optimizma i energije. Uvek je spremna da se suoči sa problemima, da ih prihvati. Ona mi je velika podrška u poslu."

I Sanjine sestre aktivno učestvuju u poslovima.

"Moja najstarija sestra se bavi marketingom, PR i komunikacijom tako da mi ona mnogo pomaže., jer dobre reklame nikad dosta. Trudimo se da ljudima damo do znanja da se u srcu Srbije nalazi divno mestašce, ali i da ne preteramo sa reklamom."

SELJANIMA TEŠKO DA PRIHVATE

Danas, kaže, posle već nekoliko godina uspešnog rada, zadovoljna je, ali i dalje traje njena borba sa onima koji se čudom čude što se vratila iz velegrada u malo seoce i koji se i dalje pitaju "šta joj treba da organizuje tu neke festivale i dovlači ljude u selo."

"Bilo ih je na početku, kada smo tek počinjali sa rekonstrukcijom sela, ali i sada. Kada živite u maloj sredini , pogotovu u selu, i radite drugačiju stvar, onda to ne nailazi na odobravanje.

"Apsolutni im je nejasno kako neko može da organizuje festival klasične muzike u selu", kaže Sanja, ali i ističe da je Latkovac napravljen za ljude koji dolaze kao gosti i koji potpuno razumeju koncept etno sela.

"Ti ljudi koji su naša ciljna grupa su oduševljeni i to mi je najvažnije.

Međutim, ova dovitljiva preduzetnica vremenom je uspela da pridobije neke od meštana, koji su shvatili da sarađujući sa njom i njenom porodicom imaju koristi.

"Naše komšije prave i prodaju nam domaće proizvode kao što su džemovi, zimnica, domaće voće, rakija, vino.

Takođe, organizujemo odlazak naših gostiju na seoska imanja gde pomažu meštanima oko poljoprivrednih radova. Korist je obostrana. Turistima je to ekstra zanimljivo", smeška se Sanja.

NOVIH IDEJA IMA, SAMO DA OŽIVE

Sanja kaže da je za ovo što je postigla potrebno jako puno hrabrosti. Potpuno sam se našla u jednoj izreci i to prihvatila kao svoj put: "Ako imate ideju i od te ideje naporavite motiv vašeg života, ako o njoj stalno razmišljate, živite tu ideju i ako pustite da vaš mozak, mišići i svaki deo tela živi kroz nju, a sve druge ostavite po strani - to je onda siguran put uspeha".

Mlada preduzetnica ističe da joj je drago jer je uspela da uklopi privatni i poslovni život, oživi svoju bajku i tako omogući kutak za sebe, svoju porodicu, ali i prijatelje i dečka.

"Prvih nekoliko godina sam bila fokusirana na Slatkovac, jer prosto tako je moralo biti, a sada sam već naučila da se malo opustim i da radim bez velikog pritiska, tako da ni moj privatan život ne trpi.

Prijatelji, od kojih je većina iz Beograda, kada dolaze insistiraju da budu u Latkovcu", ponosna je Sanja.

Ona svoje malo carstvo kaže neće proširivati, u smislu većeg kapaciteta. "Smatram da j 25 ležajeva sasvim dovoljno, jer ako bismo imali više gostiju onda to više ne bi bila ta bajka – to ne bi bio mir i seoska idila koju hoćemo da pružimo gostima."

Sanja ističe da fokus više nije na uređenju etno sela, već na povećanju broja kulturnih programa, ali u glavi ima i ideju koja samo čeka da bude realizovana kada mogućnosti to dozvole.

"Gledajući i interesujući se za ponude etno sela u regionu shvatila sam da nam nedostaje velnes centar. Zimi je znatno manje posla tako da bi to bio sigurna sam, pogodak, samo što bi taj centar bio malo izmešten. Tu leži još veći procvat Latkovca.

Sanja veruje da će kroz 10 godina moći da upravljanje etno selom poveri nekome ko će to raditi savesno, a da ona svojim znanjem pomogne u unapređenju turizma u Srbiji.

"Jednog dana svakako planiram i da osnujem porodicu, pa ćemo svi zajedno uživati u našoj bajci. Nadam se da će i moja deca nastaviti neku našu priču jer želela bih da Latkovac živi još vek, dva", kaže kroz smeh Sanja i dodaje da veruje da će država imati više sluha za ruralni turizam i Slatkovac, jer su ga mnoge evropske zemlje već prepoznale na turističkoj karti.