Srbija dočekuje Svetski dan štednje, 31. oktobar, sa oko 8,4 milijardi evra devizne štednje i oko 23,3 milijarde dinara štednje u domaćoj valuti.

Analize NBS, u kojima je posmatrana isplativost štednje u periodu od januara 2001. do oktobra ove godine, kao i isplativost štednje oročene oko Svetskog dana štednje u 2012. godini, potvrdile su ranije nalaze u korist veće isplativosti dinarske štednje.

Tako je u proteklih 13 godina štednja u dinarima oročena na godinu dana bila isplativija od štednje u devizama iste ročnosti u većem broju posmatranih perioda (u 95 od 142), pokazuje prva analiza. Do istog rezultata se dolazi i ako se devizna štednja obračunava po višoj kamatnoj stopi od prosečne.

Štednja u dinarima oročena na godinu dana oko Svetskog dana štednje u 2012. godini, takođe je bila isplativija od štednje u devizama.

Dinarska štednja ostaje isplativija od devizne i pri obračunu kamata po maksimalnim, odnosno minimalnim kamatnim stopama na dinarsku i deviznu štednju,  zaključak je analize, koja potvrđuje da je stabilnost kursa dinara u poslednjoj godini učinila dinarsku štednju znatno isplativijom od devizne u tom periodu.

Dodatni element u korist veće isplativosti dinarske štednje je njen poreski tretman, s obzirom na to da kamatni prihod od nje, za razliku od devizne, nije oporezovan.

Iako NBS ima podatke o značajno većoj ukupnoj štednji, što se tiče nove štednje situacija nije tako ružičasta.

Naime, prosečna mesečna ušteđevina koju građani izdvajaju "u stranu" u septembru je iznosila 4.185 dinara i manja je nego pre godinu dana, kada je bila 4.770 dinara, pokazalo je istraživanje, koje je za Erste banku uradila Agencija za tržišna istaživanja IMAS.

Građani u najvećem broju, njih oko 75 odsto, štede za vanredne okolnosti i hitne slučajeve, zatim za neku određenu kupovinu 45 odsto, a najmanje za veće nabavke i renoviranje stana, za šta se izjasnilo 38 ispitanika.

Pokazalo se da žene smatraju štednju važnijom nego muškarci, jer brinu za sigurnost u budućnosti, ali su zato njihovi ulozi manji, što pokazuje da muškarci raspolažu sa većim sumama novca.

Najviše štedi populacija od 29 do 40 godina, a štednja opada s rastom godina života, tako da najmanje štede oni iznad 65 godina. Broj građana koji uopšte ne štede povećan je za 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji septembar. Tako 36 odsto njih ne štedi jer nema sredstava, a u manjem broju su oni koji smatraju da nema potrebe.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godine na skupu bankara iz 29 zemalja u Milanu, i od tada ga na razne načine obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije. Na istom skupu osnovan je i Međunarodni institut za štednju, koji danas okuplja više od 940 banka i štedionica širom sveta.