Najveći problemi bankarskog sektora u Jugoistočnoj Evropi je opadanje kreditne aktivnosti i pored velike "gladi za kreditima". Banke se razdužuju prema maticama a visok je nivo problematičnih zajmova.
Guverner centralne banke Bosne i Hecegovine Kemal Kozarić rekao je na regionalnom samitu guvernera, bankara i privrednika da sve zemlje regiona imaju problem usporenog kreditnog rasta, kao i stalnog smanjenja izloženosti prisutnih bankarskih grupacija iz inostranstva.
Kozarić je naveo da se kćerke-banke uglavnom razdužuju prema svojim maticama i da za većinu bankarskih grupacija region nije toliko važan, čak i u slučajevima kad njihove kćerke-banke imaju sistemski značaj na lokalnom nivou.
On je ocenio da je u ekonomiji regiona, kao i dobrog dela sveta, najveći problem visoka stopa nezaposlenosti, a jedan od glavnih rizika je i mogućnost prelivanja krize iz zemalja odakle potiču strane banke.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Veroljub Dugalić izjavio je danas da su teško nanaplativi krediti dati srpskoj privredi krajem oktobra dostigli skoro trećinu ukupno odobrenih zajmova. "Broj učešća loših kredita privredi je od početka ove godine do oktobra povećan sa 19,1 odsto na 31,5 odsto, što predstavlja veliki problem", rekao je Dugalić. Dugalić je naveo da je domaća privreda samo kod banaka u Srbiji zadužena sa 13 milijardi evra kredita. Dugalić je dodao da kompanije u Srbiji nisu više nelikvidne, nego su postale nesolventne, što znači da ne mogu uopšte da plaćaju obaveze.
Guverner centralne banke Crne Gore Milojica Dakić je rekao da su pozajmice iz inostranstva smanjene, da problem predstavljaju visoke kamatne stope na kredite i nekvalitetni zajmovi.
On je ukazao i na rast nelikvidnosti u realnom sektoru privrede, što je zbog neurednog izmirivanja obaveza negativno uticalo i na banke u proteklom periodu.
Guverner Hrvatske narodne banke Boris Vujičić istakao je da široko prihvaćeno mišljenje među političarima u Evropi da nema privrednog rasta, jer nema uvećanja kreditne aktivnosti - ne stoji i da nije utvrđena takva veza.
Vujičić je dodao da kreditni rast uglavnom sledi oporavak realne ekonomije.
Čelnik albanske centralne banke Ardijan Fulani naglasio je da u zemljama regiona banke treba da budu glavni nosilac finansijskog uticaja, jer tržište kapitala tek treba da se razvija i to će potrajati.
"Region je gladan kapitala i tu banke mogu dosta da učine", rekao je Fulani i dodao da je u situaciji kada nema dovoljno unutrasnjih resursa dobrodošlo korišćenje spoljnih finansijskih sredstava, a na vlastima je da obezbede stabilno okruženje za njihov dolazak.
Viceguverner Narodne banke Makedonije Maja Kadijevska - Vojnović ocenila je da će, iako sa prolaskom krize i oporavkom u Evropi opadaju negativni efekti po region koji dolaze kroz trgovinske veze, zemlje jugoistočne Evrope i dalje ostati izložene povlačenju sredstava evropskih banaka.
Ona je ukazala i na pad kreditne aktivnosti banaka, ocenjujući da se to uglavnom događa zbog straha od rizika u bankama i strategije bankarskih grupacija koje svojim zahtevima za konsolidacijom ograničavaju rast kredita.
Guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković ocenila je danas da bi Srbija trebalo da napusti postojeći model rasta privlačenjem direktnih stranih investicija.
"Vrlo je važno da polako i bez naglih poteza napuštamo model privlačenje stranih direktnih investicija, jer je ta moda prestala da bude učinkovita", kazala je Tabakovićeva.
Ona je kazala da bi privreda Srbije trebalo da se okrene traženju novih tržišta na kojima će dobiti priliv kvalitetnih deviznih sredstava.
"Da, potrebne su strane direktne investicije, ali ne jedino, jer ne postoji jedan lek za sve probleme", istakla je Tabakovićeva.
Na regionanom samitu koji se održava u beogradskom hotelu Hajat, učestvuju guverneri centralnih banka Srbije, Crne Gore, BiH, Hrvatske i Albanije i viceguvernerka Narodne banke Makedonije.
