Moramo da se odlučimo o zabrani GMO, jer s jedne strane zabranjujemo sadnju kod nas i činimo nas nekonkurentnim a s druge jedemo uvozno meso životinja koje su hranjene modifikovanom hranom, kažu u PKS.
"Mi to meso koristimo, trošimo, a živimo u zabludi da kod nas nema GMO, a u stvari sve vreme se hranimo genetski modifikovanim proizvodima. Istovremeno, nismo u situaciji da budemo konkurentni", naveo je Vukadinović na sednici grupacije proizvođača hrane za životinje u Privrednoj komori Srbije.
Savetnik ministra poljoprivrede Radivoje Radaković rekao je da je nedavno bio u Sloveniji, gde se sojina sačma koristi u procentu od 90 odsto. On je naveo da se u Sloveniji proizvodi od životinja koje su hranjene obrocima sa GMO sojom ne moraju posebno obeležavati.
"Kada je u pitanju GMO sadnja, tu je situacija drugačija, jer Slovenija za poslednje tri godine nije posejala nijedno GMO zrno na svojoj teritoriji", istakao je Radaković.
Vukadinović je ukazao da bi naša država trebalo ili da dozvoli korišćenje GMO sojine sačme za ishranu životinja ili da potpuno zabrani uvoz mesa od životinja hranjenih GMO hranom.
U prvom slučaju, domaći proizvođači bi bili stavljeni u ravnopravan položaj sa konkurencijom u regionu, rekao je on na današnjoj sednici ove grupacije, koja je protekla u veoma disonantnom tonu.
Povećanje uvoza bi smanjilo domaću proizvodnju stočne hrane, mesa i poljoprivrednih proizvoda i uzročno, umanjilo bi zaposlenost u reprodukcionom lancu.
Srbija je, dodao je, u proteklih šest godina uvezla 58, 25 miliona kilograma mesa i prerađevina od životinja hranjenih GMO hranivima.
Snižavanjem carina od 2014. godine očekuje se dodatno povećanje uvoza svih proizvoda životinjskog porekla koji su daleko jeftiniji upravo zbog jeftine GMO hrane kojom se hrane domaće životinje u celom svetu, naveo je on.
Kaže da ne pamti da je video uvozno meso u maloprodajnoj mreži, jer se kod nas uvozi meso kome je u EU istekao rok trajanja, meso najgorih kategorija, i ugrađuje se u suvomesnate proizvode. "Nije to meso jeftino zato što je stoka hranjena sa GMO sačmom, nego je jeftino zato što je istekao rok trajanja, i zato što nije za upotrebu", rekao je Petković. On je podsetio da se proizvodnja stočne hrane u Srbiji oslanja 95 odsto na domaće sirovine, a ukoliko bi se dozvolio uvoz sojine sačme za ishranu životinja napravili bismo uvozno zavisnu proizvodnju. Prema njegovim rečima država bi trebalo da uvezeno GMO mleko, meso, jaja vidno obeleži, ali ne sme da dozvoli da takva soja, meso, ili mleko ugrađuje u domaći proizvod.
On je, međutim, ukazao da se, prema evropskim zakonima, meso od životinja koje su hranjene GMO sojinom sačmom, ne smatra genetski modifikovanim mesom, pa se samim tim to meso i te prerađevine ne moraju ni posebno obeležavati.
Isto pravilo važi i za mleko i jaja, rekao je Vukadinović.
Posebno je naglasio da genetski modifikovana hrana koja na naše tržište dolazi u vidu GMO žitarica, kukuruza ili soje, i ishrana životinja - nisu isto.
Direktor kompanije Kartonval Zoran Petković, koja se inače bavi proizvodnjom stočne hrane, rekao je da je Srbija u poslednjih osam godina za uvoz mesa potrošila 158 miliona evra, a da bi za uvoz GMO sojine sačme u narednih osam godina trebalo da potroši 400 miiliona evra.
Zašto bi to država činila, zapitao se. Ukoliko nema dokaza o štetnosti GMO, zašto bismo uvozili GMO sojinu sačmu i zavisili od žetve u Argentini ili nekoj drugoj zemlji, zašto ne počnemo i sami da je sadimo, poručio je Petković.
"Zbog čega da pravimo posao argentinskim i brazilskim farmerima? Zašto da ne gajimo soju ako je to zdravo? Ne može i tamo i ovamo. Ako hoćemo da radimo sa GMO sojinom sačmom, mora da se dozvoli seljacima da gaje genetski modifikovanu soju", poručio je Petković.
