Potrošačke cene proizvoda i usluga u decembru, u odnosu na isti mesec 2012. godine, povećane su za 2,2 odsto.

Rast cena u decembru zabeležen je kod odeće i obuće, za 1,1 odsto, komunikacija -  0,7 odsto, hrane i bezalkoholnih pića, kao i alkoholnih pića i duvana, za po 0,3 odsto i kod transporta - 0,2 odsto.

Pad cena je zabeležen u grupi "Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva", za 0,1 odsto.

Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Indeksi potrošačkih cena se definišu kao mera prosečne promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za ličnu potrošnju.

U narednim mesecima se, prema proceni Narodne banke Srbije, očekuje umereni rast međugodišnje inflacije i njeno postepeno približavanje cilju od četiri odsto, objavila je danas centralna banka.

Tome će doprineti rast regulisanih cena i jednokratni uticaj na rast cena po osnovu predstojećeg povećanja posebne stope PDV-a, dok će niski troškovi u proizvodnji hrane i niska tražnja i dalje delovati dezinflatorno.

Inflacija u decembru je iznosila 0,2 odsto, a u 2013. godini 2,2 odsto, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja od četiri plus-minus 1,5 odsto.

Tekuće podbacivanje cilja u najvećoj meri uslovljeno je padom cena hrane od 2,5 odsto u toku 2013, na šta ukazuje činjenica da je međugodišnja bazna inflacija u decembru iznosila 4,2 odsto.

Najpozitivniji doprinos inflaciji u 2013. od 2,1 procentnog poena dao je rast regulisanih cena koji je bio 10,4 odsto, navela je NBS.

Inflacija u Srbiji 2013. završila ispod donje granice koju je ciljala Narodna banka Srbije a, prema mišljenju ekonomista, razlozi za tako nisku inflaciju leže u smanjenoj kupovnoj moći građana, ali i relativno restriktivnoj politici centralne banke.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić ocenio je u izjavi Tanjugu da su glavni razlozi za naglo obaranje inflacije u prošloj godini relativno snažan pad domaće tražnje i recesija u većem delu privrede.

Dodatno je na opadanje inflacije uticala i relativno restriktivna monetarna politika realizovana kroz uticaje NBS na kurs, dodao je Arsić.

"Za sve zemlje je dobro da imaju nisku, ali i relativno stabilnu inflaciju. Mi smo tokom prethodnih godina imali relativno veliku varijabilnost inflacije, tako da smo u jednoj godini imali tri-četiri posto, sledeće godine više od 10 posto, i ta velika varijabilnost nije dobra", istakao je on.

Takođe, prema mišljenju Arsića, za kredibilnost Narodne banke nije dobro što je inflacija ispod donje granice ciljanog koridora.

"Potrebno je da svi - i država, i preduzeća, i banke, znaju približno kolika će inflacija biti u toj godini, kako bi mogli da naprave realne planove. Kada je kreirana fiskalna politika, računalo se sa većom inflacijom, pa su zbog niže inflacije i manji prihodi koje je ostvarila država u prošloj godini", naglasio je on.

"Velike varijacije u stopi inflacije nisu povoljne za privredu, a ono što je možda dodatno nepovoljno, jeste što u drugoj polovini godine imamo praktično deflaciju ili inflaciju oko nule. To je, u situaciji kada je privreda u ovako lošoj poziciji kao sada, faktor koji dodatno produbljuje recesione tendencije", ocenio je Arsić.

Za ovu godinu, kako je naveo, bilo bi dobro da se inflacija vrati u ciljani koridor od četiri plus-minus 1,5 odsto i da bude negde na sredini tog raspona.

"Verujem da neće biti nekog naglog rasta inflacije u ovoj godini, jer je Narodna banka do sada vodila adekvatnu politiku kursa, i nije dozvolila da kurs mnogo ojača u drugoj polovini prošle godine. Da je kurs ojačao, to bi bilo neodrživo, inflacija bi bila još manja, ali bi verovatno sa tog neodrživog nivoa kurs naglo skočio, pa bi to izazvalo inflaciju u ovoj godini", objasnio je Arsić.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović ocenio je u izjavi Tanjugu da je niska inflacija zabeležena u Srbiji dobra vest, ali da, sa druge strane, to može da bude i odraz smanjene kupovne moći građana, zbog koje trgovci ne povećavaju cene.

"Koliko je to održivo na duži rok, nisam siguran, zbog ukupnog stanja ekonomije. Moralo bi još mnogo mera da se sprovede, i u oblasti fiskalne i u oblasti monetarne politike, da bi se održao taj nivo inflacije", naveo je on.

Prema rečima Musabegovića, strukturni uzroci koji su izazivali visoku inflaciju prethodnih godina još nisu otklonjeni, reforme su tek započete, tako da sadašnje smanjenje inflacije nije odraz važnih strukturnih promena.

Inflacija u decembru je iznosila 0,2 odsto, a u 2013. godini 2,2 odsto, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja od četiri plus-minus 1,5 odsto.

U narednim mesecima se, prema proceni NBS, očekuje umereni rast međugodišnje inflacije i njeno postepeno približavanje cilju od četiri odsto.

Tekuće podbacivanje cilja u najvećoj meri uslovljeno je padom cena hrane od 2,5 odsto u toku 2013, na šta ukazuje činjenica da je međugodišnja bazna inflacija u decembru iznosila 4,2 odsto, navela je centralna banka.