Država je pre skoro godinu dana donela Zakon o ograničavanju rokova plaćanja, ali su, umesto propisanih 45 dana za javni sektor i 60 za privatni, prosečni rokovi i dalje 126 dana, piše list "Dnevnik".
To je neznatno umanjenje u odnosu na 2012. godinu, kada je prosečan rok bio 131 dan.
Prosečni rokovi naplate dugovanja preduzeća dobavljačima i dalje su duži od četiri meseca, to se slabo kontroliše, firme plaćaju kako mogu i hoće, najgore je i dalje u građevinskoj industriji, ali duguju i privatnici i država, prenosi list navode analiza Unije poslodavaca.
Srbija, uz Bosnu i Hercegovinu, spada u evropske rekordere po dužini naplate u unutrašnjem prometu, privrednika u Srbiji između sebe i na relaciji privatni sektor – javni sektor, ukazao je direktor Unije poslodavca Dragoljub Rajić.
Naplata za obavljene radove u građevinskoj industriji je u proseku trajala 192 dana, a na plaćanje za kupovinu građevinskog materijala se u proseku čekalo 164 dana.
Rajić je podsetio i da je pad prometa u trgovini za bio 5,5 odsto u odnosu na 2012. godinu, pa je zato sve teže naplatiti potraživanja u pojedinim privrednim granama.
Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević upozorio je da se ne poštuju nikakvi rokovi i, što je najgore, to niko ne kontroliše.
Prema oceni Kneževića zakon o ograničavanju rokova plaćanja je donet "kad mu vreme nije", a uz to, takvi zakoni u svetu počivaju na tri osnova, a Srbija nema nijedan.
"Preduslovi su likvidna privreda koja može da plaća obaveze, sistem koji može da sankcioniše i bankarske garancije ili menice", objasnio je on.
U Ministarstvu finansija su, s druge strane, rekli da se Zakon o rokovima izmirenja obaveza u novčanim transakcijama generalno poštuje, a da se na one koji ne poštuju rokove primenjuje zakon.
Ministarstvo finansija nije vodilo evidenciju o kašnjenjima pre donošenja Zakona jer nije postojala pravna osnova za to, objasnili su u Ministarstvu.
