Ukupni depoziti tih institucija, koji su sada deo stečajne mase, mere se desetinama miliona evra, a ukupan iznos koji su državna preduzeća držala u Univerzalu dostiže 60 do 70 miliona evra, kako je prošle nedelje obelodanio najveći pojedinačni akcionar te banke Nebojša Divljan.

To znači da osim njih, postoji još niz državnih institucija koje su svoj novac deponovale u bankrotiraloj Univerzal, a koje za sada ostaju nepoznate javnosti.

Prema saznanjima lista, najveći ulog u Univerzalu imao je Jugoimport SDPR, oko 1,4 milijarde dinara, ili oko 13 miliona evra, dok je Zastava oružje u toj banci držalo oko tri miliona evra, a i još neke kompanije namenske industrije, držale su novac u toj banci.

Dunav osiguranje je takođe bilo veliki deponent, sa ulogom od "devet do deset" miliona evra, a Službeni glasnik i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva su imali po "oko dva miliona" u Univerzal banci.

Najzanimljiviji je slučaj Agencije za osiguranje depozita, čija svrha postojanja je upravo briga o depozitima, i preko nje se isplaćuje štednja onim građanima čije banke bankrotiraju, a upravo ona je sada i administrator propale Univerzal banke.

Uprkos svim odgovornostima za novac građana, Agencija za osiguranje depozita je na spisku onih koji su odlučili da državne pare stave u propadajuću banku, koja novcem deponenata finansira povezane tajkunske firme.

Prema podacima sagovornika beogradskog snevnika, Agencija za osiguranje depozita u Univerzal uložila je šest miliona evra.

Zašto su AOD i ostale državne firme stavljale milione evra u banku za koju je cela Srbija znala da je na kursu koji vodi pravo u bankrot, ostaje nedokučivo, a iako je "Danas" uputio pitanja svima, odgovore još nisu dobili.

Državne firme koje su imale novac u Univerzal banci otvaranjem stečaja postaju poverioci prvog isplatnog reda, a to znači da im, osim dela do 50.000 evra za koje garantuje država, neće biti isplaćen ulog koji su držali na računu sve dok se ne ispoštuje za to propisana procedura.