Uvodjenjem fleksibilnog radnog vremena uobičajeni radni dan od 9 do 17 časova polako u pojedinim evropskim kompanijama postaje prošlost, a zaposleni konačno mogu da se posvete privatnom životu.
Uvodjenjem fleksibilnog radnog vremena uobičajeni radni dan od 9 do 17 časova polako u pojedinim evropskim kompanijama postaje prošlost, a zaposleni konačno mogu da se posvete privatnom životu.Ipak, fleksibilno radno vreme nije za svakoga jer osoba koja sama bira kada će početi i završiti radno vreme mora da bude izuzetno disciplinovana.
Praktično, to znači da osoba mora da bude efikasna i vrlo organizovana kada je na poslu kako kvalitet posla ne bi opao.
Razne studije pokazuju da i poslodavci i zaposleni uglavnom imaju koristi od takvih aranžmana.
Zaposleni su, na primer, pokazali zadovoljstvo radom, ne planiraju da traže novi posao i boljeg su zdravlja.
Kod takozvanog rada na daljinu deo ili većina poslova obavlja se kod kuće na sopstvenom računaru, a zaposleni ne moraju da gube vreme na odlazak na posao, čime uveliko štede na vremenu.
Većina zaposlenih bira fleksibilan rad kako bi umanjili stres i poboljšali kvalitet života.
(MONDO)
