Oslobađanje tržišta struje, tzv. liberalizacija, koja nas može zadesti već sredinom godine, neće u Srbiji odmah doneti nikakve dramatične promene. Iako građani očekuju konkurenciju EPS-u koja bi donela niže cene od sadašnjih, stručnjaci upozoravaju da od toga neće biti ništa jer – naša cena može smao "uzbrdo".

Kako je istaknuto na međunarodnoj konferenciji "Regionano tržište električne energije", koju su u Beogradu organizovali Balkanmagazin.net i Balkan energy centar (BEC), sa trenutnim cenama EPS-a od oko sedam dinara za kilovatčas (kWh) (potrošnja u zelenoj i plavoj tarifi) teško da će se naći prodavac koji bi domaćinstvima mogao da ponudi nešto jeftinije.

"Eventualno bi se mogla pojaviti niža cena samo kod kupaca koji se greju na struju i troše više od 2.500 ili 3.000 kWh mesečno. Prena našoj kalkulaciji njima bi mogla da se ponudi jedinstvena cena kojim bi mogli da uštede od 2.000 do 5.000 dinara mesečno, zavisno od potrošnje i distribucije kojoj pripadaju", kaže Željko Marković, vd direktora EPS Snabdevanje.

Ova računica je napravljena prema jedinstvenoj ceni od 6,3 dinara za kilovatčas (plus naknada za prenos i dr. troškove), umesto postojeće EPS-ove blok tarife 5,41dinara/ 8,12 dinara/ 16,23 dinara (zelena/ plava/ crvena tarifa).

Ali, ukazuju stručnjaci, ovakvih potrošača je relativno malo da bi se samo zbog njih pojavio neki trgovac od 1.jula ove godine, što je u predlogu novog zakona o energetici (stari rok je 1.1. 2015. godine). Takvog prodavca zanimaju i ostali potrošači iz kategorije domaćinstva, sa mnogo manjom potrošnjom, a tu je EPS-ova (silom prilika) damping cena neprikosnovena.

To dokazuje i izjava Marka Čokorila iz EFT da ta kompanija, koja je značajan energetski igrač u regionu, neće ove godine ući u maloproidaju na tržištu Srbije.

Recimo, u Hrvatskoj, koja je tržište u kategoriji domaćinstva otvorila 2008. godine, sada državni HEP prodaje struju po ceni jednakoj naših 12,86 dinara (što je više od 80 odsto veća od srpske), dok su njegovi konkurenti nemački RWe i slovenački GIN-I tek nešto jeftiniji sa 12,11 dinara.

"Građani Srbije ne da bi trebalo, nego moraju da se pripreme da će struja koju će u budućnosti plaćati biti skuplja nego sada. Nikada se više neće ponovoti situacija iz 2003. godine (kada je uvedena blok tarifa) da se šumari kod Ovčar banje greju na struju a drva prodaju za druge nemene. Sada se uspostavlja tržište i tu nema mesta za socijalne cene kod nekih učesnika a tržišne kod konkurencije", kaže Ljiljana Hadžibabić, član Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, srpske regulatorne agencije.

Srpske "Neverne Tome" će na ovo odgovoriti da prema zakonu ekonomije cena mora pasti zbog konkurencije. Za to imaju i argument u ne tako davnom prvom pojeftinjenje struje u pomenutoj Hrvatskoj. To je tačno ali, uvek ima to "ali", do pojeftinjenja je došlo tek kada je cena dostigla tržišnu, objašnjava Tomislav Šerić, predsedniki Uprave HEP-a.

Pre tog famoznog pada cene ukupno za šest do sedam odsto u oktobru prošle godine ( za HEP po prvi put u prethodnih 20 godina), cena struje je bila 13,8 evrocenti za kilovatčas. U Srbiji je trenutno oko 6,2 evrocenta.

"Konkurencija je došla na tržišnu cenu i cena je malo pala, ali HEP se nije upustio u rat cena. 'Čisti trgovci' strujom mogu da nabave struju jeftino kada padne cena na berzi, kao sada sa 60 evra za megavatčas na niskih 40 evra, mi moramo da kalkulišemo cenu svoje proizvodnje. Ali, kvalitet snabdevanja je na našoj strani, i to pokazuje veliki broj ljudi koji je otišao kod konkurencije pa se vratio nama", kaže Šerić, čija kompanija i dalje drži 92 odsto tržišta.

Šerić konstatuje da i u Hrvatskoj, kao i ovde, i dalje mnogi ("čak i neki u HEP-u"), smatraju da je struja socijalna kategorija a elektrokompanija "naše opšte dobro".

"Tako, pola u šali a pola u zbilji, dođete do ideje da je 'strategija razvoja' skriveno subvencionisanje socijale ili da se, recimo, poveća zaposlenost u Dalmaciji tako što će tamošnja elektromreža primiti nove ljude a 'pokriti' se povećanjem mrežarine. Naravno, jedina prava strategija je smanjiti troškove, držati tržišne cene a povečati efikasnost", kaže Šerić.

Prvi čovek "hrvatskog EPS-a" daje i neke savete za koje "ističe rok". Kaže da bi Srbija trebalo da iskoristi vreme dok ne uđe u EU da izgradi što više energetskih kapaciteta jer kada bude u EU, kao Hrvatska, država neće moći da daje garancije za gradnju (tj. da garantuje investitoru kupce za struju) a tu je i pitanje ekologije i taksi za ispuštanje ugljendioksida termoelektrana u atmosferu.

"Najskuplja je struja koje nema", poentira Simon Uzunov iz Sekretarijata Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, upozoravajući da bi do toga moglo doći ukoliko se ne uspostavi tržište koje bi moglo da stvori profit kao preduslov investiranja u nove kapacitete.

A strategija Države Srbije u ovom domenu je jasna, ističe pomoćnik srpskog resornog ministra Dejan Trifunović, i to je potpuna otvorenost prema privatnom sektoru "jer država ne može više da se zadužuje da gradi elektrane a njih moramo da gradimo".

Ili kako je to lsikovito rekao predsednik Nadzornog odbora EPS, profesor Aca Marković, "ako mi ne izvedemo promene, izvešće ih neko umesto nas ali onda mi nećemo biti igrači u toj utakmici".

(G.M.Š.)