Platne kartice već decenijama nisu nepoznanica za građane Srbije, a od njihove "renesanse" posle 2000. godine ušle su u bukvalno u svakodnevni život gotovo svakog od nas.

 Prema danas prezentovanom istraživanju Masterkarda (MasterCard), 72% gradskih stanovnika Srbije ih koristi barem jednom nedeljno i to je omiljena metoda za plaćanje u samouslugama, na bezninskim pumpama i gotovo svakom mestu gde se pazari za više od 1.500 dinara.

 Za manje iznose od toga, kažu iz Masterkarda prema istraživanju MasterIndex 2014 koje je za njih radila agencija Ipsos, građani i dalje koriste "stari dobri keš", mada za karticom i tu poseže četvrtina njihovih vlasnika.

 Mladi preferiraju (ili to rade banke "umesto" njih) debitne kartice i glavni razlog po kom biraju karticu je kamata koju ona nosi, dok stariji građani koriste više kreditne kartice i za njih je važnije koje sve dodatne pogodnosti nosi od same kamate koju će platiti.

 Broj platnih kartica u finansijskom sistemu se stabilno povećava, ali su se sa nakupljenim godinama iskustva promenile i navike njihove upotrebe. U Masterkardu nisu dali podatke o broju "svojih" kartica u Srbiji (kartice su zapravo od banaka koje su u sistemu kartičarske kuće), jer je to poslovna tajna, ali podaci Narodne banke Srbije govore da je broj aktivnih kartica (koje se koriste bar jednom u tromesečju) od 2007. godine porastao sa 2,5 miliona na 2,9 ove godine.

  Međutim, građani više "ne mašu" nekontrolisano karticama kao pre svetske ekonomske krize, već pažljivo gledaju šta će kupiti i kako će platiti. To govori podatak NBS o tome da se u periodu 2007 -14. broj transkacija gotovo prepolovio (sa 72 miliona godišnje na 40 miliona) a promet pao za trećinu (sa 235 milijardi dinara na 157 milijardi).

 Sve u svemu, platne kartice su, tako "apsolvirane" ali banke i kartičarske kuće ne miruju i sda nude nešto novo i još lakše (za trošenje para).

 Iz Masterkarda sada pojačano rade na promociji svoje pejpas (paypass) tehnologije beskontaktnog plaćanja. Kada građani odluče da kupe "nešto sitno", do pomenutog "keš" iznosa od 1.500 dinara, pejpas omogućava da se plati brzo i bezbedno - samo prislanjanjem kartice (uz potvrdu radnika na kasi). Za veći iznos od 1.500 dinara mora da se ukuca pin kod.

 Iz Masterkarda uveravaju da je ova naizgled "neozbiljna" transkacija (samo prisloniš i gotovo) potpuno sigurna.

 "Prilikom svake beskontaktne transakcije generiše jedinstveni sigurnosni kod, koji se ne može ponovo upotrebiti za neku drugu transakciju putem te iste kartice i koji takođe sprečava dupliranje računa za istu transakciju, čak iako se kartica više puta prinese čitaču", kaže Jelena Ristić, predstavnica za tržišta Srbije i Crne Gore.

MLADI ZA DEBITNE, STARIJI ZA KREDITNE

Na telefonskom uzorku od hiljadu ljudi iz gradskih područja Srbije pokazalo se da debitne kartice ima 51 odsto, 13 odsto poseduje kreditne kartice, a 32 odsto građana ima i debitnu i kreditnu karticu.

Debitne kartice više poseduje i radije koristi mlađa populacija između 18 i 24 godine (75 odsto), dok "seniori" starosti 45 – 64 godine lakše posežu za kreditnim karticama (15 odsto).

U odnosu godinu, ukupan broj korisnika koji poseduju kreditnu karticu se povećao za 4,5 odsto.

Istraživanje kaže da građani prepoznaju debitne kartice kao pogodnu zamenu za gotovinu i najčešće ih koriste za: kupovinu hrane (68 odsto), na šalterima banaka i bankomatima (63 odsto), kupovinu odeće (37 odsto) i na benzinskim pumpama (36 odsto).

Rezultati ovogodišnjeg MasterIndex istraživanja kađu da je oko polovine ispitanika (48 odsto) zainteresovano za korišćenje modernih platnih tehnologija koje nude opciju za plaćanje u samo jednom koraku putem mobilnih telefona, laptopova ili tableta.

 Korisnici, njih 58 odsto, koji su zainteresovani za korišćenje naprednih platnih tehnologija već koriste mobilne telefone za plaćanje. Ipak, mobilna plaćanja su u manjoj meri zastupljena u Srbiji i njih koristi 14 odto ispitanika – u što je povećanje od 3 odsto u odnosu na rezultate MasterIndex istraživanja sprovedenog krajem 2012. i početkom 2013. godine.

Među ispitanicima koji koriste mobilne telefone za plaćanje, 82 odsto plaćaju parking, 39 odsto vrši pripejd dopune, 21 odsto plaćaju mesečne račune i 17 odsto plaća račune za postpejd usluge.

(G.M.Š.)