Siva ekonomija svakog stanovnika Srbije košta jednu prosečnu platu godišnje, navedeno je u najnovijem biletenu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Problem su i takse, previsoke za ono što "pružaju".
"Zato ne čudi što je u našoj anketi 92 odsto privrednika na prvo mesto liste problema, sa kojima se suočavaju zbog nelojalne konkurencije, stavljaju slabu kupovnu moć stanovništva", navedeno je u biltenu.
U anketi koju je NALED sproveo sa američkim USAID-om, privrednici su kao najveći problem zbog sive ekonomije istakli obaranje cena (84 odsto odgovora), dok je na drugom mestu smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda (79 odsto ispitanika).
"Sve se to na kraju odražava kroz niže plate zaposlenih i ukupne prihode njihovih domaćinstava jer se u 44 odsto slučajeva sve završava otpuštanjem ili smanjenjem zarada", navodi ova organizacija.
Direktor USAID Projekta za bolje uslove poslovanja Džozef Lauter naveo je da se najveći problemi sa sivom ekonomijom javljaju tamo gde su komplikovani propisi otežali poslovanje i gde je teško otkriti neprijavljenog radnika, a to su sektori poput građevine, transporta, ugostiteljstva i poljoprivrede.
Direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije Japan tobako internešenal Goran Pekez dodaje da je drugi veliki problem šverc robe koji ostavlja državu bez značajnih prihoda od carina i poreza.
Država mora da zauzme jasan stav da neće tolerisati nelegalan promet, navodi Pekez.
Vlada Srbije ima podršku privrede da reši problem nelegalnog poslovanja, navodi NALED, jer je svaki od 250 privrednika obuhvaćenih istraživanjem istakao da podržava suzbijanje sive ekonomije, međutim više od polovine ispitanih nije ubeđeno da je država odlučna da uđe u tu borbu.
TAKSE PAPRENE - NAJVEĆA 748.720 DINARA
Na komplikovane propise u Srbiji poreduzetnicima dolazi i dodatni teret visokih taksi koje nemaju adekvatgnu "protuivuslugu". Najmanja republička administrativna taksa iznosi 70 dinara, a najveća 748.720 dinara, saopštio je NALED.
Tako, na primer, ukoliko neko želi da u nazivu firme ili radnje ima i reč Srbija morao bi za to državi da plati taksu od 465.110 dinara.
To može da bude jedan od razloga zbog kojeg se mali broj privrednih subjekata odlučuje da koristi ime države, navodi NALED.
Reč je o četvrtoj najvišoj republičkoj administrativnoj taksi u našoj zemlji, pokazuje novi Registar parafiskalnih nameta koji je napravio NALED u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja.
Najveće republičke administrativne takse koje se se plaćaju premašuju 7.000 evra.
Za bavljenje proizvodnjom eksplozivnih materija, potrebna je saglasnost protivpožarnih službi koja košta 748.720 dinara, a oni koji žele da proizvode duvanske proizvode odobrenje će platiti 736.440 dinara.
Na trećem mestu je taksa za firme koje nameravaju da prometuju eksplozivni materijal - 515.510 dinara, a osim takse za korišćenje naziva Srbija, iznad 4.000 evra je i taksa za sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata - 421.840.
Pored ovih pet, postoji još 20 nameta izraženih sa šest cifara i plaćaju ih uglavnom kompanije koje posluju u sektorima proizvodnje i prometa naoružanja i eksplozivnih materijala, transporta (avioni i brodovi), zaštite životne sredine, rudarstva i autorskih prava.
U našem sistemu, takođe, postoji i nekolicina taksi koje se računaju kao procenat vrednosti posla pa mogu da narastu do velikih iznosa.
"Prilikom prethodnog ukidanja parafiskalnih nameta 2012. skoro svaki drugi suvišan namet bila je neka od republičkih administrativnih taksi. Zato bi u nastavku reforme ove oblasti, na osnovu Registra NALED-a trebalo ponovo analizirati ove namete, posebno razliku između iznosa koji plaćaju građani i privreda i vrednosti usluge koju dobijaju od države", izjavio je član Upravnog odbora NALED-a i generalni menadžer "Coca-Cola" HBC Srbija Ramon Vajdinger.
Gde je taj odnos nesrazmeran, iznos takse bi trebalo smanjiti, a takse kod kojih od države ne dobijaju ništa - ukinuti, jer su to parafiskalni nameti, rekao je on.
Prema njegovim rečima, analiza NALED-a i USAID-a prilikom izrade registra utvrdila je da privreda trenutno plaća 384 neporeskih nameta od kojih su čak 247 parafiskalni.
Najniže namete uglavnom plaćaju građani.
Dve najmanje republičke administrativne takse iznose 70 dinara, a interesantno je da su "rezervisane" za političke stranke - plaćaju se za overu izjave osnivača o osnivanju političke strane i za overu izjave člana političke stranke o članstvu u političkoj stranci.
Sledeće po visini su taksa od 110 dinara za dobijanje dokumenta u oblasti zaštite životne sredine, kao i taksa za dobijanje izvoda iz matične knjige rođenih - 120 dinara.
Za overu autentičnosti rukopisa potrebno je izdvojiti 210 dinara, a među nižim nametima najčešći je iznos od 250 dinara, koliko je potrebno izdvojiti za overu punomoćja, opomenu, izdavanje vozačke dozvole...
