Ekonomisti oko časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) procenili su danas da bi umanjivanjem plata u javnom sektoru i penzija u četvrtom kvartalu 2014. moglo da se u budžetu Srbije uštedi od 12 do 25 milijardi dinara.
Kako je rekao saradnik tog ekonomskog biltena Miladin Kovačević, procena ušteda u tom intervalu bi zavisila od toga da li će plate i penzije biti smanjenje za 10 odsto ili 15 odsto i da li će doći do smanjivanja svih penzija ili samo onih iznad proseka.
"Ako procenjeni iznos (ovogodišnjeg konsolidovanog) deficita smanjimo za, na primer, 20 milijardi dinara, to znači da bi se deficit spustio na 200 milijardi dinara, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije sa šest na oko 5,4 odsto", rekao je on na predstavljnju novog broja biltena MAT.
Kako je dodao, ako se dodaju i rashodi budžeta "ispod crte" (koji se ne "vide" dobro u deficitu), poput garancija, što je oko 250 do 260 milijardi, deficit bi bio oko sedam odsto BDP-a.
Kovačević je napomenuo da je deficit budžeta od oko 220 milijardi dinara procenjen na osnovu konsolidovanog deficita Srbije (potrošnja svih nivoa vlasti) u prvih sedam meseci ove godine.
Srbija bi do kraja godine morala da sklopi aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), kako bi mogla da pregovara sa kreditorima o odlaganu vraćanja kredita i njihovom refinansiranju, jer bez MMF-a kreditori oo tome neće ni razmišljati, kaže Stamenković. U suprotnom, upozorio je on, za nekoliko godina, Srbija bi mogla da ima problema sa spoljnom likvidnošću. "Devizne rezerve nam sada pokrivaju oko četiri meseca uvoza, a ako ne dođe do pojačanog priliva investicija, doćićemo na nivo pokrivenosti od jednog do dva meseca, a to je spoljna nelikvidnost", rekao je Stamenković i dodao da ne treba sve da se zaustavi, ali neke pozicije bi mogle da se odlože.
Uštedu koju bi budžet imao smanjivanjem plata u javnom sektoru i penzija u MAT-u su izračunali na osnovu nekoliko simulacija koje su uradili i koje podrazumevaju i različite procente i kombinacije umanjenja.
Prema jednoj od simulacija koje su urađene u MAT-u, linearno smanjivanje od 10 odsto donelo bi uštede od 67 milijardi dinara godišnje, dok bi umanjenje od 15 odsto donelo uštede od 101 milijardu dinara.
Ušteda je, prema recima Kovačevića, u prvom slučaju oko 567 miliona evra, a u drugom oko 856 miliona.
Ako bi se, kako je rekao, plate smanjile 10 odsto linearno, a penzije progresivno, dobile bi se uštede od 49 milijardi dinara.
Kovačević je naveo i primer da bi se u slučaju da se plate linearno smanje za 15 odsto, a penzije progresivno, iznad određenog iznosa za 15 odsto, uštedelo u budžetu 74 milijarde dinara.
Ali uštede u budžetu i njegov rebalans samo je prvi korak, kažu stručnjaci u konsolidacija javne potrošnje, jer moraju da se stvore prihvatljivi opšti uslovi za MMF, što uključuje i reforme, a ne samo redukciju budžetskog deficita.
