Krajem ove i početkom naredne godine može se očekivati poskupljenje kućne hemije, kozmetike, kafe, voća i povrća, a od proleća i struje i drugih od države kontrolisanih cena.
Kako RTS saznaje do laganog rasta cena nekih proizvoda doći će već posle Nove godine.
"Pojedini dobavljači najavljuju korekcije cena pojedinih proizvoda. To su kategorije kućne hemije, kozmetike, kafe, voća i povrća. Mi ćemo u pregovorima sa dobavljačima insistirati na tome da cene ostanu stabilne i da budu na najnižem nivou. Gledaćemo da sve ono što može da pojeftini, da i pojeftini", navodi Miloš Garić iz trgovačkog lanca DIS.
Uz više cene na račuinima iz prodavnice kasnije će dolaziti i oni u kovertama, za struju i druge komunalije.
"Ono što možemo očekivati u 2015. godini jeste da će s proleća doći do rasta cena, i to po osnovu povećanja regulisanih cena, na primer struje, što je dosta verovatno. Imaćemo i efekat rasta cena po osnovu depresijacije kursa", kaže ekonomista Goran Nikolić.
Napominje i da će najzad nova poljoprivredna sezona verovatno doneti neki blagi rast cena hrane koje znatno utiču na ukupnu inflaciju.
SA INFLACIJOM SMO DOBRO PROŠLI U 2014.
Od januara do oktobra 2014, maloprodajne cene u proseku su povećane 2,2 odsto. Najčešće su se menjale cene poljoprivrednih proizvoda.
Tokom 2014. godine, koja polako izmiče, na akcijskim sniženjima najčešće su bili meso, mesne prerađevine, konditorski proizvodi i kućna hemija. Upravo ti artikli imaju veliki uticaj na kućni budžet, pa se očekuje da trgovci nastave akcije i naredne godine.
Tokom ove godine često smo gledali u nebo, jer cene hrane najviše zavise od vremenskih prilika i međunarodnih odnosa. Od decembra 2013. do oktobra 2014. godine, najviše su poskupele pomorandže za više od 80 odsto, sladak kupus gotovo 70 odsto, limun više od 50 procenata, obavezno auto-osiguranje i telefonska pretplata gotovo 30 procenata.
U istom periodu najviše su pojeftinili krastavac – za oko 60 odsto, paradajz više od 20, crni luk oko 15, šećer više od 20 procenata, a ulje i deterdžent u proseku su jeftiniji deset odsto.
"Najveća inflacija u prošloj godini bila je u prvoj polovini godine. Ona je iznosila 12 posto i onda počela da pada do kraja godine. U 2014. godini, u januaru mesecu, inflacija je bila 3,1 posto, a može se kazati kao kuriozitet da je u četiri meseca bila deflacija. Cene su bile manje nego u prethodnom mesecu", navodi Andra Miloić, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku.
