Svaka vlast, ako ima političke volje, znanja i resursa, može relativno brzo i lako da otkrije kako se, na koji način i kome, prosleđuju velike pare mimo svih propisa, kaže forenzički računovođa Miroslava Milenović.
U Srbiji se vode dve velike istrage u vezi malverzacijama sa parama domačih državnih i privatnih banaka koje su kredite davale tajkunima bez adekvatne zaštite.
Za to su već u različitim postupcima osumnjičeni domaći biznismeni Miroslav Bogićević (vlasnik Farmakoma MB), i Goran Perčević (Interkomerc). Uprkos hapšenju, ostalo je pitanje gde je taj novac završio: na privatnim računima u inostranstvu ili na računima kompanija skrivenim u raznim ofšor zonama?
"Centralna banka je banka nad bankama. Ako su njenom guverneru, kao što je nedavno izjavio Dejan Šoškić, ruke vezane u takvim situacijama, a ništa nije preduzeo da ih 'odreši', predlažući odgovarajuće propise i mere, ja ne mogu ništa drugačije da zaključim nego da je i NBS svojim nečinjenjem participirala u svemu tome". NBS ne može nekoj banci da kaže da (ne)odobri zajam ali njena kontrola mora stalno da bdi nad adekvatnošću kapitala svake banke i da prati njihove rezervacije za svaki zajam koji odobravaju. A rezervacije nisu ništa drugo do signal da nešto s naplatom kredita nije kako valja i da su pare date rizičnom klijentu. Šta je s procenom kolaterala? NBS može i mora svemu tome da se posveti. Nema iznenadnih slomova banaka. Dogodilo se? Ne može, zaključuje Miroslava Milenović.
Na pitanje novinara mogu li se protokom vremena zatrti tragovi novca iz bele u sivu zonu, Milenović odgovara sa "ne, nikako".
"Novac može da promeni 'agregatno stanje', da iz kredita pređe u imovinu, iz nje u gotovinu, a potom u hartiju od vrednosti, pa opet u gotovinu, jer se njime najlakše operiše, ali ne može da 'ispari'. Da nestane. Negde neka informacija o bilo kojoj transakciji mora da ostane zapisana. Ako to postoji, a hoćemo i imamo s kim da uradimo – pitanje je samo vremena do kada se sve može isterati na čistac".
Četiri državne banke otišle su pod led odobravajući zajmove ljudima koji, po svemu sudeći, nisu ni hteli da ih vrate. Može li se istražiti kuda su pare otišle i ko je u tom finansijskom lancu od oko milijardu evra najodgovorniji, pita "Politika".
"Naravno da može. No, pre toga, hajde da demistifikujemo način odobravanja kredita u bankama. Prvi čin je – da preduzeće NN zatraži ili, kako bi se to sada reklo, aplicira za kredit kod banke. Prvi potez je da firma dostavi banci svoje finansijske izveštaje. Ti papiri veoma često ne odražavaju pravu sliku stanja. Najčešće imaju 'prenapumpanu' aktivu, vrednost imovine, ne bi li time pokazali da su u sasvim dobroj poslovnoj 'kondiciji'. Uz finansijske izveštaje ide i biznis plan iz kojeg banka treba da vidi kako će se doći do novca kojim treba platiti kamatu i vratiti glavnicu. Tu su i kolaterali, ili sredstva obezbeđenja (jemstva, garancije) za vraćanje kredita ako nešto krene po zlu".
Ali ne radi se tu o nesposobnosti bankara. Službenici koji se time inače bave u bankama, relativno nižeg do najviše srednjeg ranga, znaju svoj posao.
"Moja iskustva kažu da su ti činovnici, na primeru Fonda za razvoj, uvek i bez greške znali dobro da procene sve rizike i da menadžmentu ukažu na skrivene zamke. U jednoj rečenici kažu – klijent je prezadužen i ne ispunjava uslove za kredit. Bio bi, po mom sudu, strašan greh reći da ti ljudi nisu znali svoj posao. Problemi dolaze tek kasnije, na mnogo višim instancama", objašnjava Milenović.
A te instance su Kreditni odbor banke, gde počinju prvi pritisci i protežiranja. Ima banaka čije procedure odmah eliminišu svaki takav pokušaj ali kod nekih "prolazi". Ali svaki Kreditni odbor ima limit do kojeg može da odobri pozajmicu, recimo 500.000 evra. Za sve preko toga ide se na Izvršni, odnosno Upravni ili Nadzorni odbor. Na svim tim telima raspravlja se i razgovara ne samo o visini kredita, već i o onome što su im njihovi činovnici stavili na uvid.
I tu se nalaze pravi krivci.
"Ne verujem da je za nekog od naših tajkuna s nekog upravnog odbora vraćen kreditni zahtev na doradu, jer su činovnici rđavo obavili posao. Da se ne zavaravamo, nema velikih kredita bez direktne umešanosti kreditnih i nadzornih odbora tih i takvih banaka", kaže Milenović.
