Fiskalni savet Vlade Srbije ocenio je danas da bi Srbija sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF)mogla da potpiše krajem februara 2015, kada se bude videla prva primena rešenja za javna preduzeća.
Petrović je rekao da, gledano spolja, izgleda da će MMF čekati da vidi da su postignuti prvi rezultati kod reforme javnih preduzeća, odnosno da se rešava problem Srbijagasa, Železare "Smederevo", Potrohemije.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je danas predsedniku Fiskalnog saveta Pavlu Petroviću na tome što je rekao da je budžet za 2015. godinu pozitivan zaokret za državu Srbiju. "To su ljudi koji gledaju u budućnost, koji dobro razumeju stvari i ja sam zadovoljan kada to kaže profesor Petrović", rekao je Vučić novinarima u Boru. On je naveo da ako budemo disciplinovani, odgovorni, ozbiljni i ako budemo radili vredno, za Srbiju neće biti problema. "Za dve godine uporedite našu zemlju sa mnogim drugim zemljama u regionu koje nisu imale dovoljno energije ili hrabrosti da sprovedu reforme na vreme. Srećan sam što mi jesmo", kazao je Vučić.
"Ukoliko bi u januaru i februaru tu bili ubedljivi rezutati, mi, spolja ceneći, mislimo da bi taj sporazum (sa MMF) mogao biti potvrđen krajem februara", rekao je predsednik Fisklnog saveta Pavle Petrović.
Član saveta Vladimir Vučković rekao je da su u budžetu za 2015. godinu, na strani prihoda, gde se predviđa rast od 30 milijardi dinara, dominantni neporeski prihodi i to je pod znakom pitanja, jer je to čak za 25 milijardi dinara više od rebalansa budžeta za 2014.
Vučković smatra da su među glavnim izvorima neporeskih prihoda dividende od javnih preduzeća, koji u narednoj godini treba da budu veći za 14 milijardi dinara od ovogodišnjih, što je vrlo ambiciozno i nesigurno.
Kada je reč o planiranim rashodima budžeta za narednu godinu, Vučković je naveo da su rashodi smanjeni za oko 37 milijardi dinara u odnosu na rebalans, ali postoji rizik da rashodi budu veći od plana.
U budžetu nisu i planirana sredstva za intervencije u finansijskom sektoru Srbije (spasavanje banaka), mada postoje sredstva planirana u razdelu za vanredne situacije od 100 miliona evra i možda će ona biti korišćena u tu svrhu, rekao je član Fiskalnog saveta.
Vučković je dodao da su rashodi, formalno, smanjeni za šest milijardi dinara, ali tako što su oni u budžetu za 2015. prvi put uključeni i oni "ispod crte" (koji se nisu prikazivali kao rashodi, poput garancija, a zapravo su bili).
Srbija i Misija MMF su 20. novembra u Boegradu objavili da su postigli dogovor o sklapanju trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti u vrednosti od oko milijardu evra. Taj sporazum sada treba da potvrdi Bord direktora te međunarodne finansijske institucije sa sedištem u Vasingtonu.
Član Fiskalnog saveta je prokomentarisao da se iz Predloga zakona o budžetu za 2015. vidi da su sredstva javnom servisu blago povećana, dok su Železnicama smanjene subvencije za oko dve milijarde dinara, ali je pitanje da li će ta sredstva u eventualnom rebalansu biti povećana.
Bilo bi loše da sredstva za investicije iz budžeta ne budu izvršene, pa da se to proglasi za uštedu u državnoj kasi, primetio je Vučković.
Smanjenje subvencija u poljoprivredi biće za oko pet milijardi dinara, u javnim nabavkama je planirana ušteda i Fiskani savet smatra da je to moguće, rekao je Vučković.
Kada je reč o sredstvima za socijalnu zaštitu iz budžeta, Vučković je rekao da nema promene u odnosu na rebalans budžeta, osim sredstava koja su planirana za otpremnine zaposlenima.
REBALANS ZBOG SISTEMSKIH NEDOSTAKA
Član Saveta Nikola Altiparmakov smatra da je drugi rebalans budžeta za 2014. posledica sistemskih nedostataka, loše procene prihoda i rashoda, i da Srbija nema adekvatan IT softver za planiranje budžeta, iako u zemlji ima oko 200 direktnih i oko 4.000 indirektnih korisnika državne kase.
Komentarišući Predlog zakona o budžetu za 2015. godinu, koji je napisan na oko 2.000 stranica, Altiparmakov je rekao da je čak 1.500 stranica suvišno jer su na njima predstavljeni brojni programi i indikatori "koji ispunjavaju formu, ali ne i suštinu", tako da, po njemu, ima i "komičnih" delova u tom dokumentu.
Altiparmakov je, na današnjoj konferenciji za novinare, predočio da su posledice sistemskih nedostataka to što su za samo dva meseca rashodi u budžetu precenjeni za oko 40 milijardi dinara i zato je morao da se uradi novi rebalans.
Prema njegovim rečima, između ostalog, ne postoji razrađen sistem za praćenje docnji i preuzetih obaveza državnih institucija.
Srbija i dalje nema spisak državnih institucija u zemlji koje su korisnici budžetskih sredstava, iako je rok za taj spisak bio 2011. godine, podsetio je Altiparmakov.
