Ambasador Ruh kaže da su, zbog promenjenog odnosa franka i evra, izvoznici u njegovoj zemlji u velikim problemima, ali u ovom trenutku ne može da kaže kada će i jedni i drugi moći da odahnu.

U intervjuu za portal Telegraf.rs, Ruh kaže i da će, uprkos nekim zaista lošim iskustvima koje su ulagači iz njegove zemlje imali u Srbiji, oni i dalje investirati u ovdašnje firme, te da su pojedine švajcarske kompanije zainteresovane za neka od 188 preduzeća koja se nalaze u postupku privatizacije.

Upitan oseća li ovih dana poseban pritisak zbog napisa o problemima koje građani Srbije imaju s kreditima uzetim svojevremeno u švajcarskoj valuti, Ruh navodi da je taj pritisak znatno manji od onog koji trpi izvoznička privreda njegove zemlje, koja izvozi pod sve nepovoljnijim uslovima zbog promenjenog odnosa švajcarca i evra.

Lično, kaže saoseća s onima koji su verovali u snagu švajcarskog franka.

"Saosećam, jer je uzimanje kredita u francima bilo skoro akt poverenja u švajcarsku državu i neki ljudi bi sada mogli da se osećaju izdano. Zaista mi je žao zbog toga", kaže Ruh i dodaje da ne zna kako će se ova situacija razvijati.

A kao jedinu stvar koja u svemu tome za Srbiju može biti povoljna navodi veće količine novca od srpske dijaspore.

"Postoji procena da najmanje 300 miliona evra svojim rođacima u Srbiji daju pripadnici srpske dijaspore u Švajcarskoj! Očigledno, možžemo očekivati povećanje od 15-20 odsto na ovu sumu, zbog rasta franka", rekao je Ruh.

On podseća i da je Švajcarska jedan od najvećih investitora u Srbiji, sa više od 50 miliona evra investicija godišnje, te da se nada da će te cifre i dalje da rastu.

"Preliminarne brojke za 2014. pokazuju da se jačanje investicija u Srbiju ubrzava. Imamo podatke za prvu polovinu 2014. godine, i brojka je oko 68 miliona evra investicija švajcarskih kompanija u Srbiji. Nadamo se da će se ovaj rast nastaviti, i radimo sve kako bi privukli nove investitore iz Švajcarske", kaže Ruh.

Švajcarski ambasador je, dodaje, upoznat s reformama koje preduzima srpska vlada, hvali zakone o radu i stečaju, ali tvrdi da su neophodne i razne operativne mere i konkretni potezi u koje ubraja, i to kao poseban test za vladu u Beogradu, privatizaciju 188 kompanija, koje su stavljene na tržište.

U tom smislu on navodi da je za buduće ulagače najvažnija pravna sigurnost.

"Mislim da je pravna sigurnost najbitnija. Mrzim što ovo moram da kažem, ali imamo neke investitore koji imaju loše priče iz Srbije. A nije ih strah da ispričaju ove loše priče. Obično su to priče o korupciji, o administrativnim preprekama koje mogu iznenada da se pojave i da nestanu, ako znate na šta mislim. I ovo je zaista najveći problem", navodi ambasador.

U slučaju sankcija Rusiji kaže da stav njegove zemlje ostaje nepromenjen, a kad je reč o pritisku na Srbiju uveren je da su Evropi potrebne male države koje mogu poslužiti kao most između dva glavna bloka na starom kontitentu.

S druge strane, odluka Švajcarske da ne uvodi sankcije Rusiji i da se ne pridruži politici EU kad je reč o toj situaciji, omogućila im je, kaže ambasador, da odigraju važnu ulogu, kao predsedavajući OEBS-a, u stvaranju uslova za deeskalaciju ukrajinske krize.

Tvrdi da je njegovoj zemlji izuzetno stalo da podrži proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, te da je to i glavni cilj njihove strategije za saradnju, kroz koju će njegova zemlja donirati Srbiji 75 miliona franaka između 2014. i 2017. godine, po čemu je Švajcarska drugi donator našoj zemlji, odmah iza EU.