List se pozivaj na obaveštene sagovornike bliske pregovaračkom tim u za prodaju čeličane.

Taj list navodi i da su američki Esmark i slovački Pikaro, konkretnije njihovi čelnici Džejms Bušar i Peter Kamaraš, imali zajedničku strategiju za preuzimanje 80 odsto kapitala Železare, po kojoj bi Esmark proizvodio čelik i obezbeđivao tržište, a Slovaci bi bili zaduženi za sirovine.


Plan je bio do tančina razrađen, ali je, kako piše "Politika", u jednom trenutku došlo do razmimoilaženja.

Upravo tada, dodaje list, su i pregovori sa Vladom Srbije krenuli nizbrdo, a glavna tačka sporenja bile su sirovine.

Zvanično još nema potvrde ove informacije.

Ekonomista i savetnik ministra za evropske integracije Vladimir Krulj da je nepotpisivanjem ugovora sa "Esmarkom" upućena poruka da se neće odustati od reformi, niti "ići ispod nečega što predstavlja jasne i održive ekonomske ciljeve".

Upućena je jasna poruka zainteresovanima da učestvuju u privatizacijama drugih preduzeća, gde će se tražiti strateški partner, rekao je Krulj i dodao da ne treba zaboraviti preduzeća kao što su "Azotara" i "Petrohemija".

Krulj je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, podsetio da postoje definisani uslovi koje je Vlada Srbije dogovorila, imajući obaveze prema Evropskoj komisiji, SSP i MMF-u.

Na pitanje novinara o plasmanu sredstava EU u zemlje zapadnog Balkana, Krulj je odgovorio da je reč o 1.140 milijardi i procesu koji će trajati pet meseci, "da kreće od marta i da će 60 milijardi evra biti ubrizgavano svakog meseca".

Cilj je da se pokrene potrošnja, a samim tim poveća i proizvodnja da bi na održiv način pre svega zemlje evrozone i EU mogle da ostvare napredak.

"Ukoliko se to desi, to će imati pozitivne efekte na sve zemlje koje imaju intenzivnu privrednu saradnju sa EU", najavio je Krulj, podsetivši da Srbija dve trećine privredne saradnje ostvaruje sa EU.