Poskupljenje električne energije u Srbiji ekonomski nije sporno, jer su izneti uverljivi dokazi da je cena struje niska, ali bi se mogao naći prostor da to povećanje bude manje od 15 odsto, kažu iz MAT-a.
Urednik MAT-a Vladimir Vučković rekao je, na predstavljanju novog broja tog časopisa, da cena struje i finansijski rezultati EPS-a zauzimaju važno mesto u pregovorima Srbije i MMF-a. On je kazao da razmatranje povećanja cene struje nije ništa novo i odluka o tome samo je odložena do početka juna. "Izneti su uverljivi dokazi da je cena električne energije kod nas niska i predstavlja faktor u formiranju loših rezultata EPS-a... i to će se na ovaj ili onaj način preliti na javne finansije", naveo je Vučković. On je dodao da ta odluka ekonomski nije sporna ali da postoji socijalni aspekt tog pitanja. Ekonomista Stojan Stamenković smatra da bi povećanje cena struje moglo biti manje od najavljenih 15 odsto ukoliko bi se ukinula akciza na električnu energiju, odnosno ako bi se taj namet sistemski uvodio i iznosio nula odsto barem u prvoj godini", rekao je Stamenković. On taj predlog temelji na bazi toga što je budžetski deficit manji od planiranog i smatra da nema potrebe da se budžet puni ubiranjem prihoda od akciza. "Poskupljenje struje moglo bi da bude manje od 15 odsto, ali verovatno neće biti 7,5 odsto sa čime bih ja bio zadovoljan", zaključio je Stamenković. NAREDNA INSPEKCIJA MMF-A ZNATNO OŠTRIJA Stamenković očekuje da će Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobriti ovu reviziju aranžmana sa Srbijom, ocenivši da će naredni monitoring biti teži jer će se, kako kaže, u fokusu naći strukturne reforme i privatizacija. On smatra da je ocena MMF-a o rastu BDP-a od nula odsto pesimistična, ali je oprezan u oceni nekog većeg rasta jer, dodaje, treba sačekati razvoj situacije sa Železarom, kao i sagledati kretanja u građevini, poljoprivredi, automobilskoj industriji i industriji uopšte. Samenković je rekao da treba sačekati tri meseca kako bi se sagledala u kom pravcu je krenula proizvodnja u srpskoj čeličani u novim uslovima. U MAT-u podsećaju da se ispunjenje obaveza vezanih za strukturne reforme odnosi na sistemske mere i racionalizaciju broja zaposlenih u javnom sektoru. Na dnevnom redu će se naći i neprivatizovana preduzeća obuhvaćena fiskalnom strategijom i drugim planskim dokumentima, sa procenjenim brojem zaposlenih od oko 40.000, prema kojima država ima određene obaveze, kao i javna preduzeća u energetskom sektoru. U tom pogledu, najvažnije obaveze tiču se Srbijagasa i Elektroprivrede Srbije. Stručnjaci konstatuju i da bi jedna od centralnih tema narednog monitoringa mogla biti preduzeća u restrukturiranju, ali dodaju, nije poznato šta je Misija MMF u tom pogledu konstatovala, i pored "optimističnih saopštenja". Napominju da za sada nije jasan ni kakav je stav Misije po pitanju ograničenja kojih se tiču subvencija, garancija i plaćanja unutar javnog sektora, i očekuju da će stavovi Misije biti obelodanjeni pre zasedanja Upravnog odbora MMF-a u junu, kada će Odbor odlučiti o nastavku aranžmana.
