Međutim, ova naoko dobra vest posledica je pada obima trgovine koji sa svetom ima Srbija.

Kako je izjavio Tanjugu agrarni analitičar Vojislav Stanković, vrednost izvoza bila je 1,13 milijardi dolara a vrednost uvoza u visini od 581 milion dolara.

Izvoz hrane je pao za 1,1 odsto u odnosu na rezultate iz perioda januar-maj 2014. godine (učešće u ukupnom robnom izvozu od 20,9 odsto) a uvoza je 12,2 odsto manji u istom periodu (u ukupnom robnom uvozu 7,9 odsto).

Kako je naveo Stanković, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pad vrednosti uvoza posledica je smanjene agregatne tražnje na domaćem tržištu prehrambenih proizvoda.

"Smanjena kupovna moć domaćih potrošača i smanjena tražnja predstavljaju veću uvoznu zaštitu od postojećih carinskih opterećenja na uvoz", naveo je Stanković.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-maj 2015. godine su: merkantilni kukuruz u vrednosti od 203,9 miliona dolara, cigarete od duvana (85 miliona dolara), smrznuta malina (84,4 miliona dolara), rafinirani šećer od šećerne repe (41,2 miliona dolara).

Slede semenski hibridni kukruz (39,8 miliona dolara), sveže jabuke (39 miliona dolara), rafinirano ulje od suncokreta (26,5 miliona dolara) i pivo od slada (23 miliona dolara).

U izvozu dominiraju robne grupe: žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 321,3 miliona dolara, sa učešćem od 5,9 odsto u ukupnom robnom izvozu i voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 243,3 miliona dolara i učešćem od 4,5 odsto u ukupnom robnom izvozu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa (30,2 miliona dolara), banane (18 miliona dolara) i pomorandže ( 13,2 miliona dolara).

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 134,4 miliona dolara i učešćem u ukupnom uvozu od 1,8 odsto i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 83,4 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,1 odsto.