Kafa je ostala piće broj jedan u Srbiji, a kakvog je kvaliteta crno osveženje i "šoljica razgovora" koju svakodnevno pijemo raspravljalo se danas u Privrednoj komori Srbije.
Kafa koja se kupuje na legalnom srpskom tržištu je kvalitetna, pre svega zdravstveno bezbedna i uglavnom bez
dodatih biljnih surogata, pokazala je rasprava koja je danas održana u Privrednoj komori Srbije.
Ukoliko kafu kupujete u velikim prodavnicama, super i mega marketima, možete biti potpuno mirni što se tiče bezbednosti a ukoliko pažljivo čitate deklaracije proizvoda, lako ćete videti i koja je kafa "prava" odnosno kvalitetna, istaknuto je u raspravi u kojoj su učestvovali predstavnici proizvođača, potrošača i nadležnih inspekcijskih službi.
Situacija u manjim gradskim radnjama, kioscima, seoskim prodavnicama sa "lokalnom ponudom" ili na pijacama je malo drugačija, ali to je mnogo manji deo tržišta.
Kafa je srpsko nacionalno piće "Br. 1", svakodnevno je pije je čak 92% građana i to više od trećine čak preko četiri šoljice dnevno, pokazuje istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS) koje je danas poslužilo za diskusiju o kvalitetu kafe na domaćem tržištu u PKS.
U tom istraživanju dobijen je, na prvi pogled, alarmirajući podatak da je u čak 65 odsto od 40 uzetih uzoraka kafe pronađen dodatak surogata, a u 17 slučajeva to čak nije bilo ni navedeno na deklaraciji.
Međutim, ispostavilo se u raspravi, lažno predstavljanje "prave kafe" nečega što je u stvari kafa "obogaćena" sojom, ječmom, kukuruzom, žirom ili industrijskim graškom, je praksa malih proizvođača, mahom lokalnih pržionica kafe.
"Veoma zanimljivi podaci, ali moramo istaći da 80% tržišta kafe u Srbiji drži četiri ili pet velikih proizvođača i da kod njih nikada nismo imali problema. Oni imaju svoje sisteme bezbednosti, HASAP, i odličnu unutrašnju kontrolu. Generalno, kod kafe nije problem da li je nešto bezbedno za zdravlje, već da li je u kesici ono što piše na njoj – kafa ili kafa sa surogatima. Znači, problem je šta kupac plaća a ne da li je zdravstveno ugrožen", kaže Nenad Vujović, načelnik inspekcija za bezbednost hrane biljnog i mešovitog porekla u Ministarstvu poljoprivrede.
Vujović ističe da je Ministarstvo u poslednjih pet godina zatvorilo 17 malih proizvođača koji nisu zadovoljavali standarde zdravstvene bezbednosti i imali pogone neuslovne za rad sa hranom. Takođe, svi proizvođači kafe kod kojih je inspekcijom utvrđeno da su stavljali surogat u kafu (a nisu ga naznačili na deklaraciji), nalaze se "imenom i prezimenom" na sajtu Ministarstva.
U Srbiji postoji više od 200 trgovinskih marki kafe i, prema podacima koje je iznela Ružica Madžarević iz CEPS, 90% nije pravilno deklarisano prema propisima. To znači da nema spiska sastojaka, količina, uslova čuvanja, nije naznačena serija/lot, ne piše ništa o alergenima...
Ozbiljni proizvođači nemaju problema sa kvalitetom kafe, jer kafu nabavljaju direktno od velikih proizvođača (ili je čak sami uzgajaju, recimo u Brazilu) a ne pada im napamet da u nju stavljaju surogate. Njihov je problem drugačije vrste, sivo tržište za čije suzbijanje je zadužena država.
"Na pijacama možete naći i nebrendiranu kafu ali i onu brendiranu raznih proizvođača, čak i našu. Recimo, možete kupiti "grand kafu" iz Makedonije ili čak sa akciznim markicama BiH. U Luku Bar godišnje stigne 10.000 tona kafe a Crnogorci možda popiju 2.000. Zapitajte se gde završi ostatak, jer odatle se ne snabdevaju ni Makedonci (luka Solun) ni Hrvati, a veliki proizvođači imaju svoju kafu", kaže Andrej Bele, generalni menadžer za biznis kafe u Atlantik Grupi.
(G.M.Š)
