Poljoprivreda je razvojna šansa samo ako se dratično promene uslovi u Srbiji
Mondo/Georgi Mitev Šantek 

Za srpsku poljoprivredu uobičajeno se, uz krilaticu da bi "mogli da hranimo pola Evrope", kaže da je perjanica izvoza i razvojna šansa za celu državu. Šansa "jeste, bila je i biće", kažu stručnjaci okupljeni na panelu koji je u Beogradu organizovalo srpsko izdanje Njusvika (Newsweek), ali da ćemo je iskoristiti da bi dosegli nivo vodećih zemalja Evropske unije – teško.

"Ja lično mislim da poljoprivreda nije srpska razvojna šansa, jer dogod se proizvođači u Srbiji ne budu doveli ne u isti nego u bar približan položaj u kakvom im je konkurencija u EU, nema govora o bumu u srpskom agraru", kaže Saša Vitošević, generalni direktor srpske kompanije Global Seed.

Razlozi su više nego jasni, kaže ovaj nekadašnji savezni ministar poljoprivrede, jer kako da budete konkurentni, da usvajate nove tehnologije i ulažete u novu tehniku ako u poljoprivredi, gde je povrat sredstava na dug rok, plaćate bankama kamate 5-9% u evrima a vaša konkurencija u Evropi 1,5-3%.

Kamate banaka su samo jedan, i to manji deo problema. Nedostatak strategije, ili ako se tako gleda njen višak pošto svaki od desetak ministar od 2000. godine je donosio svoju "potpuno novu strategiju", je simbolična iznos podsticaja i subvencija koje poljoprivredni proizvođači u Srbiji imaju.

Stručnjaci ističu da bez sistematske podrške državnog budžeta, i promene u sferi monetarne politike, mali i srednji proizvođači nikada neće preći prag i postati značajne firme u branši. Jer, "prva liga" podrazumeva stalno ulaganje u nove tehnike i tehnologije, nova znanja, kupovinu specijalnih softvera, obuku ljudi...

I to je, doduše, moguće bez pomoći države ali samo ako iza sebe imate veliku kompaniju koja može da bude finansijski zamajac. U Delta Agraru iza sebe imaju istoimeni holding, tako da su, kada su se odlučili za uzgoj jabuka i svinjarstvo, mogli da u svoje poslovanje prenesu tehnologiju najboljih svetskih kompanija.

"Poslali smo grupu mladih veterinarskih stručnjaka u Dansku, jedna od najboljih svetskih proizvođača svinja, da tamo nauče najbolju praksu. Zbog njih je i kupljene tehnologije naša firma Napredak iz Stare Pazove u rangu najboljih pet danskih farmi svinja", kaže Ivan Kostić, generalni direktor Delta Agrara, dodajući da su slično uradili i sa jabukama za koje su kupili italijansku tehnologiju SudTirola i primenili je na 400 hektara "haj-tek" voćnjaka u Čelarevu.

Ali za tako nešto je potreban novac, a Delta Agrar svake godine uloži u razvoj bar 10 miliona evra.

U tehnologiju i nova znanja konstantno ulaže i Viktorija Grupa, koja je za sedam,osam godina od firme koja prodaje soju i proste sojine proizvode prerasla u tehnološku kompaniju iz koje izlaze pretežno proizvodi više i visoke faze obrade.

"Uljarska industrija u Srbiji drži korak sa svetom, sve što se u branši uvelo u poslednje tri ili četiri godine ove godine je i kod nas primenjeno", kaže Borčak.

Svaki političar na vlasti će na subvencije gledati kao na trošak i pravdati se da "para nema", vidi se i zbog konstantnog smanjivanja tzv. agrarnog budžeta u Srbiji. Sledeće godine će biti za milijardu manji od ovogodišnjeg, a u 2016. će biti preneseno i 9 milijardi dinara duga za subvencije iz ove godine.

"To je potpuno pogrešno gledanje. Subvencija je investicija. To pokazuje suficit koji naša poljoprivreda i sa ovako minimalnim podsticajima ima u trgovini sa svetom a još više pokazuje izvoz jedne Holandije koja ima zemlje malo više od Vojvodine a sa nje 'ubere' 65 do 70 milijardi evra svake godine", kaže dr Radovan Pejanović, profesor Novosadskog univerziteta i predsednik UO Vojvođanskog klastera organske proizvodnje.

MALA GAZDINSTVA BUKVALNO ODUMIRU

Kao što vidimo, veliki će se snaći i bez države ali bez promene politike mogli bismo da izgubimo krupna gazdinstva, njih 5.000-15.000, a ona mala (više od 600.000) su već na umoru, upozorava dr Miladin Ševarlić, profesor na Beogradskom univerzitetu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije.

"U poslednje tri godine izgubili smo čak 100.000 tih gazdinstava. Njima, kao i srednjima, potrebna je pomoć države i u znanju i primenama novih tehnologija. Tu presudnu ulogu igra poljoprivredna savetodavna služba a mi umesto da je uvećamo četiri puta da bi dostigli koliko imaju Hrvati, ili deset puta, koliko imaju Slovenci, mi je gasimo", kaže profesor Ševarlić.

Iako postoji projekat da ta služba čak bude finansijski samodovoljna, on nije naišao na interesovanje nadležnih u državnim službama. Ne samo to, nego zbog nezainteresovanosti čak gubimo novac dobijen iz EU.

"Zbog samo 103 potrebna radna mesta u upravi za agrarna plaćanja, koja nismo otvorili, izgubili smo prvu tranšu dodeljenih para iz IPARD fonda. Sada više nemamo na raspolaganju 175 miliona, već 145, a ni za toliko struka nije spremna da primeni", upozorava Ševarlić.

(G.M.Š)