Odluka o sporazumu stupiće na snagu pošto je odobri sud u San Francisku, a vlasnici automobila mogu da odbiju ponudu Folksvagena i da podnesu privatnu tužbu protiv kompanije.

Kompanija se obavezala i da narednih pet godina obaveštava američku Agenciju za zaštitu životne sredine (EPA) i Kalifornijski odbor za vazdušne resurse (ARB) o testiranju svojih vozila, koje će nadzirati njihovi predstavnici.

Ako vozilo ne prođe test, nemački gigant će morati da o tome obavesti EPA i ARB u roku od 72 časa, posle čega postoji mogućnost izricanja kazne.

Folksvagen će takođe imati obavezu da do 2023. godine podnosi godišnje izveštaje o testiranju, a ako se utvrdi da prodaje ili vraća vlasnicima neispravna vozila, mogao bi da plati kaznu od 50.000 dolara po automobilu.

Kompanija je pristala da popravi ili otkupi automobile u koje je ugrađen sporni softver i da svakom vlasniku plati do 10.000 dolara. Deset milijardi dolara je predviđeno za popravku ili otkup oko 475.000 automobila, kao i za dodatno obeštećenje od 5.000 do 10.000 dolara za svakog vlasnika.

Sporazum predviđa i uplatu 2,7 milijardi dolara u fondove za zaštitu životne sredine i još dve milijarde dolara za istraživanje zelene tehnologije.

Folksvagen je postigao sporazum o isplati 603 miliona dolara sa 44 američke savezne države, Vašingtonom i Portorikom, te će ukupna obaveza kompanije iznositi 15,3 milijarde dolara.

U sporazum nije uključeno još 80.000 automobila sa trolitarskim dizel motorima, u koje je bila ugrađena drugačija verzija spornog softvera.

Folksvagen će automobile sa problematičnim softverom otkupljivati po ceni koja je važila na dan kada je afera dospela u javnost, 18. septembra prošle godine.

Prosečna vrednost Folksvagenovog dizel automobila opala je za 19 odsto u odnosu na period neposredno pre izbijanja skandala - u avgustu prošle godine njegova cena iznosila je 13.196 dolara, a u maju ove godine 10.674 dolara.