Srbija je na evropskom začelju po izdvajanju za nauku - i dalje se izdvaja 0,3 odsto BDP, dok Hrvatska i Slovenija izdvajaju jedan odsto, zemlje EU u proseku oko 1,8 odsto, a SAD oko tri odsto BDP, istaknuto je danas na okruglom stolu.
Na skupu u Beogradu "Može li Srbija bez nauke", u organizaciji Centra za demokratiju, istaknuto je da je jedan od najvažnijih parametara stepena razvijenosti jedne države i procenat novca iz budžeta koji se izdvaja za nauku.
A tu je Srbija na poslednjem mestu u Evropi, rečeno je na skupu.
Direktor Instituta društvenih nauka, Goran Bašić, podsetio je da Strategija o naučno-tehnološkom razvoju (2020) predviđa da nauka podstakne ekonomski rast i kroz zapošljavanje poboljša kvalitet života stanovništva, ali da za ostvarenje tog cilja ne postoji privredno okruženje, neophodna podrška naučnicima, kao ni tržište na kome će se vrednovati njihovi radovi.
On je podsetio da se nauka projektno finansira, da je poslednji konkurs za naučne projekte Vlada Srbije poništila, te da su izdvajanja toliko mala da se više može govoriti o socijalnom finansiranje svih istraživača posebno u društvenim naukama.
Predsednik UO Centra za demokratiju, Dragoljub Mićunović, kaže da je danas pragmatičnost prva stvar, da mora odmah da se pokaže profit i rezultat, preskaču se mnoge stepenice i pokušavamo da uskočimo u tehnološke procese koje koriste najrazvijenije svetske zemlje.
Prof. Dragan Uskoković podsetio je da je za nauku Strategijom od 2011. do 2015. godine bilo predviđeno da se izdvaja 1 odsto BDP za nauku.
"Izdvajanje za nauku u Srbiji je 15 evra po glavi stanovnika. Zemlje koje su nešto uradila u tehnološkom smislu izdvajaju 50 evra po glavi stanovnika", naglasio je Uskoković.
On kaže da se moraju povećati izdvajanja za nauku, ali i napraviti ozbiljna selekcuja ljudi koji rade u nauci.
