• Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

OPREZ: Ako nasledite imovinu...

Neretko se dešava da kada nasledimo imovinu nakon smrti bliskih osoba, posle više godina dobijemo izvršno rešenje o prinudnoj naplati dugovanja, piše finansijski portal "Kamatica" i konstatuje da tu počinju problemi.

"Otkud dugovi za račune za komunalije ili za kredit koji nikad nismo ni imali, a rešenje o prinudnoj naplati glasi na naše ime! Vrlo jednostavno, Zakon o nasleđivanju je regulisao ovu stavku - onaj ko nasledi imovinu, nasleđuje i sve obaveze po toj imovini, kao i eventualna dugovanja", navodi se u tekstu.

Sporost pravnog sistema je, kako se dodaje, ono što dovodi do situacija da naslednici tek posle više godina nakon smrti bliskih osoba saznaju za zaostale dugove.

Iako se u samom postupku ostavinske rasprave naslednicima ukaže i na obaveze koje imaju po osnovu primljenog nasledstva, posebno pokrenuti postupci za naplatu dugovanja putem suda ne mogu ni biti spomenuti u ovakvom procesu.

Nekad se desi da se postupak naplate od preminulog preko suda pokrene još za vreme njegovog života, a ako se desi da se pokrene posle smrti, onda se procedura dodatno usporava.

Provera poverilaca koji potražuju dugovanja o tome da li postoje zakonski naslednici, da li je završena ostavinska rasprava i ko su zakonski naslednici, u nekim slučajevima može trajati i duže od godinu dana.

Dakle sa smrću osobe ne prestaju i njegove obaveze, pogotovo ako iza te osobe ostaje imovina iz koje se mogu naplatiti te obaveze. U ovo ulaze i porezi prema državi, koja će neplaćene obaveze naplatiti do visine nasleđene imovine, a razliku ukoliko postoji otpisati na sopstveni teret.

Banke i javnokomunalna preduzeća imaju već uigrane procedure kada dođe do ovakvih situacija. Naslednik će pre ili kasnije biti opterećen za iznos dugovanja koji je ostao i morati platiti sva dugovanja - od računa za komunalije, poreza državi, preko neisplaćenih kredita, kartica i dozvoljenog minusa.

Jedini način kojim se može izbeći ovakav nemili scenario je odricanje od nasledstva na ostavinskoj raspravi, zaključuje "Kamatica".

Inicijalizacija u toku...

Komentari 16

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

LANA

Član 222 Zakona o nasleđivanju Republike Srbije kaže (i ovo je jedino tačno): Naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.

Mmmm...

Da vas pitam.. Ako mi mama za zivota pokloni njen stan (prepise na mene) da li ja kada ona vise ne bude ziva.. Nasledjujem njene dugove tipa, rata za kredit...

Maja

@Mmmm... U principu, poklonoprimac ne odgovara za dugove. Moze u nekom roku da poveroc ospori ugovor o poklonu, ali to je druga tema. Medjutim, ako je data zalozna izjava i stan je pod hipotekom, ratu za kredit bolje placaj kao zainteresovana strana ili ode stan na dobos.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU