Nije ovo prvi put da pišemo o preduzećima koja su uspela da funkcionišu u teškim uslovima u Srbiji, ali primer pred vama je jedan od najsvetlijih.

Kada su žene u preduzeću "Radanska ruža" krajem 2015. godine dobile SMS sadržine "plata je uplaćena na vaš tekući račun", niz lice su im krenule suze, a u isto vreme oteo im se i blistavi osmeh. Prvi put u životu tada su zaradile svoju platu i postale svesne da su korisne ne samo sebi, već i porodici i celom društvu.

 Da ne mora uvek da bude istinita ona "što južnije, to tužnije", potvrdilo se u samom startu. I sada - ovo preduzeće pokreće i organsku proizvodnju ajvara, a sve količine su već rezervisane i prodate kupcu u Austriji!

I nije ni čudo da su žene iz Lebana uspele da naprave "poslovni bum"...Ključ njihovog uspeha je miris koji se širi iz njihove kuhinje, a koji sve vraća u detinjstvo i neka davno prošla vremena kada je hrana bila zdrava, potoci bistri, a deca rumena...

undefined Radanska ruža, ajvar, Lebane

DELIKATESI I ĐAKONIJE - NJAM, NJAM

"Bavimo se proizvodnjom domaće hrane, domaće zimnice, prevashodno ajvara, džemova i slatka. Naši proizvodi se rade na tradicionalan način, u pitanju je home-made proizvodnja, onako kako su radile naše bake pre 50 godina. Ne koristimo nikakve mašine, nikakve konzervanse, niti bilo šta od hemijskih dodataka", priča nam direktor ovog socijalnog preduzeća Predrag Stošić.

Osnovni proizvod im je, a šta drugo nego ajvar,(a imaju i specijalni zeleni, zvani maliđano). "Ali imamo i razne džemove, tipa džem od šljive, džem od šljive i šipurka, džem od kajsije od praske - vinogradarskih breskvica, od divljih jagoda, tu je i 'paradajz salata' - mleveni paradajz koji je samo pasterizovan i nije termički obrađen", objašnjava Stošić.

Na "meniju" kupaca ovog preduzeća su i "peglana paprika", slatko od kajsija, od divljih jagoda, praski, od šljiva sa orasima, i od dunja sa orasima.

"Tu je i ono što mislim da će biti naš brend ove godine - slatko od latica ruža", ponosno kaže Predrag Stošić, koji i sam isijava elanom i nekom dobrom "poslovnom energijom".

"ŽENE, MAJKE, CARICE "



Pitamo Predraga čija je ideja bila da se u gradu, simbolu siromaštva i teškog života, osmeli da pokrene ovakav biznis.

"Sama ideja za osnivanje socijalnog preduzeća potekla je od mene i koleginice Slobodanke Pavlović jer smo se dugo bavili ženama - kako ih pomoći i ekonomski ih osnažiti. Krenuli smo kroz suvenire i izradu raznih predmeta, a onda smo shvatili da je hrana nešto što uvek i jedino ima prođu", kaže Stošić.

Osnivači preduzeća su Udruženje žena "Ruža" i opština Lebane - u pitanju je javno-civilno partnerstvo, a udruženje žena je vlasnik 60 odsto firme.

 Prošle godine 15 žena direktno je uključeno u proizvodnju, a pored njih još 10 kooperantkinja koje su pomagale kad je bila sezona.

"U pitanju su prevashodno žene sa invaliditetom, samohrane majke, žene koje spadaju u marginalne grupe stanovništva i sve su iz Lebana - s tim što vodimo računa da tu budu žene ne samo iz grada, već i iz pasivnih, ruralnih krajeva, jer one veoma teško dolaze do posla", otrkriva Stošić.

Kaže da je osam žena stalno zaposleno, a sedam njih je radilo deset meseci i sad su počele već da rade (prekid je bio u februaru i martu).

NEMA ŠALE, VEĆ IMA PROFITA


Pitamo Predraga Stošića gde mogu da se kupe ove đakonije:

"Nažalost još nismo pokrili tržište cele Srbijem, malo smo preduzeće, nemamo tolike kapacitete tako da se naši proizvodi mogu poručiti putem interneta na adresi 'radanska ruža.rs' - tu su i cene, a plaća se pouzećem".

Cene su, kako smo se uverili, niže od onih u radnjama za slične proizvode, pa tako teglica slatka od praske košta 269 dinara, ajvar sa maslinama i maslinovim uljem prodaje se po ceni od 300 dinara, slatko od latica ruža košta 399 dinara, a tegla ajvara od šiljače od 370 grama je 619 dinara...

 Nije krio Stošić od nas ni "poslovne tajne".

"Prošlu godinu završili smo sa ostvarenim profitom što je bilo veoma teško zbog strukture zaposlenih i činjenice da smo izloženi tržištu potpuno. Nemamo nikakvih subvencija od strane države i vrlo teško je opstati, ali našom upornošću i upornošću žena koje rade kod nas uspeli smo da u prošloj godini ostvarimo prilično dobar promet od sedam i po miliona dinara, a ostvareni profit je nešto malo iznad 400.000 dinara", kaže Stošić.

Deluje malo, ali i nije. Iskustva naših prethodnih sagovornika kažu da u prve dve godine od osnivanja preduzeća samo pravi srećnici mogu očekivati profit a ne "pozitivnu nulu".



SREĆA JE, IZGLEDA, KONAČNO STIGLA U LEBANE


Sve žene koje tu rade imaju stalna primanja i plate dobijaju na vreme.

"Lebane je jedna od najnerazvijenijih opština, a mi smo jedan od najvećih proizvodnih pogona u gradu. Naravno da su žene koje rade kod nas zadovoljne", kaže Stošić i otkriva nam priču sa početka teksta:

"Ja kad god imam priliku ispričam jednu priču za kraj koja jeste naš motiv postojanja. Krenuli smo sa pet žena prilikom osnivanja preduzeća, svih pet nikada nisu imale svoja primanja, niti radile i kad je putem sms stigla poruka da su dobile platu na svim licima ste mogli da vidite i suzu i osmeh...To je ono što se kaže - suza nade da mogu nešto da budu u životu, a osmeh - da su korisne ne samo sebi već i svojoj porodici i zajednici i to je nešto što nas vodi imotiviše da se borimo da ostanemo na tržištu i uposlimo što više žena", kaže naš sagovornik.

Kompletna proizvodnja i pakovanje odvija se u zakupljenim prostorijama bivšeg društvenog preduzeća "Polet" - privatniku koji je sada vlasnik plaćaju mesečni zakup.

Ali pogon ni malo ne liči na fabričke:

"Nemamo uopšte mašine, sve se radi potpuno ručno, kao u kuhinji. Iz jedne šerpe dobijemo devet teglica ajvara - potpuno kao što se nekada radilo. Pasterizujemo u vreloj vodi, ne stavljamo ništa u naše proizvode, potpuno su zdravi i bezbedni za odrasle i za decu", kaže Stošić.

"Jedna od stvari koje imamo na jugu je paprika, a sa druge strane imamo zdravu životnu sredinu. Fokusirali smo se na planinske krajeve i naša sirovina je 80 odsto iz planinskih krajeva, ne iz ravničarskih. To je još jedna od socijalnih komponenti, jer poljoprivredni proizvođači u tim pasivnim, ruralnim krajevima nisu konkurentni na tržištu, pijaca u Lebanu ima je daleko, tako da je ovo jedini način da zarade od proizvoda", kaže Stošić.

Za kraj otkriva nam još jednu dobru vest.

"Sa našim kooperantima i prijateljima iz Austrije pokrenuli smo organsku prozivodnju na tri i po hektara i ove godine će iz našeg socijalnog preduzeća izaći prva teglica našeg organskog ajvara. On će biti potpuno organski, sa sertifikatom...Sva ta proizvodnja već je kupljena i sve ide za Austriju", ponosan je naš sagovornik Predrag kog smo upoznali na Forumu socijalnih inovacija, koji je u Beogradu organizovao "Smart kolektiv".

I šta na kraju reći - osim "bravo" za žene zbog kojih je do nas ponovo dopro miris pečene paprike, šumskih jagoda i latica ruža...