Srbiji, a posebno Vojvodini, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, budući da je nivo humusa u zemljištu već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog, upozoravaju stručnjaci.
Član Naučnog društva ekonomista Srbije Branislav Gulan kaže da je u prethodnih 20 godina nivo organske materije, odnoso humusa, pao sa 3,5 na ispod tri posto.
“Krajnji je momenat da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope", ističe Jovica Vasin, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.
Prema pisanju za Makroekonomije, negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje.
Zbog toga se na većini njiva (u Srbiji ima 4,1 miliona hektara obradivih polja) ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.
Iako se grade novi sistemi za navodnjavanje, voda sada stiže samo na 1,5 odsto oranica i stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva, Vojvodina već za pola veka postati pustinja.
Rešenje problema, kažu stručnjaci, treba tražiti u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda.